.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3004/2021
15.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Janković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vojkan Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1818/19 od 27.03.2019. godine, u sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1818/19 od 27.03.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3821/14 od 10.12.2018. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 30.05.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja suvlasnik 46/100 idelanih delova na nepokretnosti upisanoj u LN .. KO ... i to trosobnom stanu, stan kroz prizemlje i sprat, ulaz levo i garaža u podrumu, ulaz levo, koje su u B listu nepokretnosti upisane bez dokaza o vlasništvu, a koja je izgrađena na k.p. .., po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici i nasleđa, što je tužena bila dužna priznati i trpeti da tužilja svoje pravo upiše u LN .. KO ..., kada se za to steknu zakonski uslovi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1818/19 od 27.03.2019. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen je kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 395. ZPP.
Tužena je podnela odgovor na reviziju. Troškove sastava odgovora na reviziju je tražila i opredelila.
Rešenjem R3 2/21 od 10.02.2021. godine Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. ZPP.
Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 – u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 395. ZPP nisu ispunjeni, jer drugostepeni sud nije uvažio predlog revidenta, što je uslov za dozvoljenost revizije.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), koji je stupio na pravnu snagu 31.05.2014. godine, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pobijana drugostepena presuda je doneta 27.03.2019. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), pa se dozvoljenost revizije ceni prema cenzusu propisanom članom 23. stav 3. navedenog zakona.
Tužbom podnetom 19.04.2006. godine u ovom sporu, koja je preinačena podneskom od 30.05.2018. godine postavljeni je tužbeni zahtev za utvrđenje prava suvlasništva tužilje, uz eventualni tužbeni zahtev za isplatu izvedenih građevinskih i građevinsko tehničkih radova, učinjenih troškova sahrane i podušja i učešća u snošenju troškova zajedničkog domaćinstva i investicionog izdržavanja. Pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno odbijanjem zahteva za utvrđenje prava suvlasništva tužilje (osnovnog zahteva). Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.070.000,00 dinara.
Na dan preinačenja tužbe 30.05.2018. godine, prema srednjem kursu NBS, 1 evro je iznosio 118.1771 dinara, pa je 40.000 evra iznosilo 4.727.084,00 dinara.
Kako se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 150. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
