Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4545/18 od 31.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom, desetom, dvanaestom i trinaestom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, šestom i četrnaestom izreke, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tuženog izjavljena na stav treći, četvrti, sedmi i deveti izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela koji se odnosi na nepokretnu imovinu u selu ..., tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 09.05.1992. godine do 28.10.2009. godine i dana ... godine rođen je njihov zajednički sin VV. Tužilja iz prethodnog braka, koji je razveden 04.04.1989. godine ima još jedno dete, za koje na ime doprinosa za izdržavanje plaća iznos od 300.000,00 dinara od razvoda braka pa ubuduće. Po zaključenju braka supružnici su živeli u stanu, u ulici ... broj ..., na ..., za čiju kupovinu im je odobren kredit koji je u potpunosti isplaćen 1993. godine. Pre zaključenja braka, tuženi je kod ... imao devizni štedni račun, dok je 1992. godine oročio 1.000 USD na 6 meseci sa 3 % kamate kod „... banke“, koje su mu vraćene po isteku roka oročenja. Tuženi je 15.02.1994. godine od GG kupio objekat u izgradnji na kat.parceli broj ... zkul ... KO ..., za iznos od 22.500,00 dinara. Od 1995. do 2006. godine parnične stranke su na navedenoj parceli izgradile kuću u koju su se uselili 2004. godine. Nakon useljenja, prodat je tužiljin stan na ... za iznos od 45.000 evra, a novac uložen u nastavak gradnje kuće u ... . Tuženi je kao korisnik kredita dana 13.04.2006. godine sa „...“ a.d. ... zaključio ugovor o stambenom kreditu kojim mu je, za potrebe adaptacije kuće u ulici ... – ..., odobren kredit u iznosu od 32.500 evra. Tužilja je kao solidarni dužnik potpisala navedeni ugovor, nakon čega su zajedno otplaćivali kredit, a po prestanku bračne zajednice kredit je nastavio da otplaćuje tuženi. Tuženi je 25.03.2004. godine, kao kupac sa DD i ĐĐ iz ..., kao prodavcima, zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, overen kod Opštinskog suda u Ubu Ov br. .../..., po osnovu kog je kupio katastarsku parcelu .../... šuma II klase, površine 12 ari 60 m2 i katastarsku parcelu broj .../.. njiva IV klase površine 69 ari 35 m2, obe iz posedovnog lista ... KO ... za ukupnu kupoprodajnu cenu od 60.000,00 dinara, koja je isplaćena iz zajedničkih sredstava parničnih stranaka. Ugovorom o poklonu od 05.05.2005. godine tuženi je od majke dobio na poklon ½ dela parcele broj ... KO .., koja je prodata i od dobijenog novca dana 20.06.2006. godine kupljeno je seosko imanje – kuća u izgrađenom stanju, okućnica i poljoprivredno zemljište u selu ..., površine 6 ha 32 ara, za iznos od 282.000,00 dinara. Na navedenim katastarskim parcelama KO ... registrovano je porodično poljoprivredno gazdinstvo BB dana 19.10.2006. godine, a tužilja je navedena kao član poljoprivrednog gazdinstva. Na kupljenom imanju zasađena je dunja, kao i vinograd korišćenjem bespovratnih sredstava u iznosu od 3.726.000,00 dinara, koja su tuženom odobrena rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 19.02.2009. godine i uplaćena na račun tuženog. Stanje duga po ugovoru o kreditu sa „...“ a.d. ... na ime glavnice i redovne kamate na dan 27.05.2009. godine iznosilo je 24.881,98 evra. Oboje supružnika su ..., tužilja je u penziji, radila je u ... kao ... i u ..., dok je tuženi ... na ... u ... . Osim zarade, prihod su ostvarili od prodaje stručnih knjiga, autorskih honorara, tuženi i od honorara za ekspertske izveštaje i kao rukovodilac projekata. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke utvrđeno je da vrednost porodične kuće u ... – ... na dan 31.05.2015. godine iznosi 130.892 evra. Veštak ekonomsko finansijske struke vršio je obračun u godini u kojoj su troškovi nastali, bez valorizacije i utvrdio da doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine iznosi 35,83 %, a tuženog 64,17 %. Veštačenjem aktuara koji je zaradu stranaka utvrdio pomoću visine prosečne zarade, utvrđeno je da je doprinos tužilje u sticanju 44,43 %, a tuženog 55,57 %. Veštaci nisu mogli da usaglase svoje nalaze zbog korišćenja različitih metodologija prilikom obračuna.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su stanovišta da nepokretnosti u ... – ... i u ... predstavljaju zajedničku imovinu stranaka saglasno odredbi člana 171. Porodičnog zakona, pa su prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka Slavka Grubora primenom odredbe člana 180. Porodičnog zakona zaključili da je tužiljin udeo u sticanju zajedniččke imovine 44,43 %, u kom procentu je usvojio zahtev tužilje, kao i privremenu meru zabrane raspolaganja i otuđenja nepokretnosti – ..., dok su odbili zahteve i predloge za privremenu meru do traženih procenata udelom na toj imovine.

U pogledu revizijskih navoda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova je da je seosko imanje u selu ... posebna imovina tuženog, budući da je ta imovina stečena novčanim sredstvima dobijenim od posebne imovine tuženog – novcem dobijenim prodajom parcela u ..., koju je tuženi dobio na poklon od majke, pa ne predstavlja zajedničku svojinu tužilje i tuženog. Ulaganje tužilje u kupovinu zasada iskorišćenih za to imanje, radove, kupovinu nameštaja i slično, ne može se smatrati kao zajedničko sticanje u smislu člana 171. Porodičnog zakona, jer i nakon ovih investicija, kupljeno gazdinstvo ostaje u isključivoj svojini bračnog druga, čijom posebnom imovinom su predmetne nepokretnosti kupljene, a to je tuženi, zbog čega su revizijski navodi neosnovani. Takođe, pravilan je stav nižestepenih sudova da tužilja može da ostvaruje obligaciono – pravni zahtev za naknadu u novcu u srazmeri njenog udela u investiciju.

Odredbom člana 168. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju je supružnik stekao tokom trajanja braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom, kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Odrebom člana 171. stav 1. istog Zakona, propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

U skladu sa citiranom zakonskom odredbom i utvrđenim činjeničnim stanjem, pravilan je stav nižestepenih sudova da nepokretnosti u selu ... predstavljaju posebnu imovinu tuženog, imajući u vidu da je stečena novcem koji je dobijen prodajom njegove posebne imovine, te da ni izvršenim radovima tužilje ne može predstavljati njihovu zajedničku imovinu, zbog čega je u tom delu tužbeni zahtev tužilje neosnovan.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 398. stav 1. ZPP, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 405. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Tuženom ne pripada naknada troškova za sastav odgovora na reviziju jer oni, u smislu člana 150. ZPP, nisu bili nužni i neophodni u revizijskom postupku, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić