U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca „Feršped“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Nebojša Crnogorac advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 335/20 od 18.11.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 15.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 335/20 od 18.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu Prr1 1/19 od 28.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku za period od juna 2005. godine zaključno sa oktobrom 2017. godine isplati iznos od 38.457.000,00 dinara a zakonskom zateznom kamatom na pojedine mesečne iznose počev od prvog dana narednog meseca za prethodni mesec pa do isplate, kako je bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 335/20 od 18.11.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu Prr1 1/19 od 28.09.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

Od strane drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju se tužilac u reviziji poziva, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, saglasno odredbi člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene i imovinskopravne poslove Opštine Šid broj ...- .../...-.. od 18.05.2005. godine usvojen je predlog korisnika eksproprijacije i administrativnog prenosa Republike Srbije, te je na osnovu rešenja Vlade Republike Srbije 05 broj 465-6456/2004-01 od 23.09.2004. godine kojim je utvrđen opšti interes za izgradnju graničnog prelaza Batrovci u KO ..., izvršen administrativni prenos katastarske parcele broj .../..., građevinsko izgrađeno zemljište površine 85 m2 upisano u ZKUL broj ... KO ..., svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja ŽTP „Beograd“ „Feršed“ međunarodna i unutrašnja špedicija a.d. i „Jugošped“ d.o.o. preduzeće za međunarodnu špediciju i eksproprisana nepokretnost u privatnom vlasništvu-poslovni objekat špedicije sagrađen na kat. parceli .../... površine 43,84 m2 upisan u ZKUL .../... KO ... svojina ŽTP „Beograd“ „Feršed“ međunarodna i unutrašnja špedicija a.d. Istim rešenjem, stavom drugim dispozitiva utvrđeno je da je ranijim vlasnicima i korisnicima prestalo pravo svojine na objektu i pravo korišćenja na kat. parceli .../... KO ..., pa se ista ekspropriše odnosno administrativno prenosi na Republiku Srbiju kao korisnika administrativnog prenosa. Stavom trećim dispozitiva, obavezani su raniji korisnici administrativno prenesenih nepokretnosti da iste predaju u posed Republici Srbiji u roku od 15 dana od pravnosnažnosti odluke o naknadi, odnosno zaključenja sporazuma o naknadi. Rešenjem Opštinskog suda u Šidu 1R 20/06 od 25.12.2008. godine obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost – poslovni objekat iznos od 11.968.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.12.2007. godine pa do isplate, koje rešenje je ukinuto rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 252/11 od 23.03.2011. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu 1R 114/11 od 09.10.2013. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost isplati iznos od 10.089.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2013. godine, pa do isplate, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa naknade zahtev predlagača odbijen kao neosnovan, koje rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 67/14 od 08.05.2014. godine u obavezujućem delu. Međutim, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 1774/15 od 09.03.2016. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 67/14 od 08.05.2014. godine i rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Šidu 1R 114/11 od 09.10.2013. godine i predmet vraćen Osnovnom sudu u Šidu na ponovni postupak. Rešenjem Osnovnog suda u Šidu 1R 14/16 od 12.09.2017. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost – poslovni objekat sagrađen na kat. parceli broj .../... isplati iznos od 10.089.000,00 dinara, a na ime naknade za izgrađeno građevinsko zemljište površine 85m2 upisano u ZKUL .../... KO ... iznos od 270.884,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.09.2017. godine pa do isplate, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa naknade zahtev predlagača odbijen. Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 1424/17 od 25.04.2018. godine ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Šidu 1R 14/16 od 12.09.2017. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, pa je rešenjem Osnovnog suda u Šidu 1R 7/18 od 27.05.2019. godine obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost i to poslovni objekat isplati iznos od 10.089.000,00 dinara sa zakonskom zatenom kamatom od 27.05.2019. godine, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa naknade za navedeni objekat, kao i za traženi iznos naknade za građevinsko zemljište zahtev predlgača odbijen. Ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 710/19 od 20.11.2019. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo-odredbu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i odredbe članova 154. stav 1, 155, 172. i 189. Zakona o obligacionim odnosima kada su zaključili da, iako je tužiocu radnjama organa tužene povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, nije osnovan zahtev za naknadu materijalne štete-izmakle koristi u visini zakupnine za eksproprisanu nepokretnost za period trajanja sudskog postupka za određivanje naknade, obzirom da je danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji prestalo pravo svojine tužioca na predmetnom poslovnom objektu, zbog čega tužilac, bez obzira na dužinu trajanja postupka nakon pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, nije mogao da raspolaže eksproprisanom nepokretnošću, te da je tužiocu dosuđena potpuna naknada za eksproprisanu nepokretnost odmerena prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.

Odredbom člana 31. stav 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete uzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, i da se pored odredaba zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, sud primenjuje i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, nužni preduslov za odgovornost tužene, koja prema odredbi člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odgovara po pravilima objektivne odgovornosti, jeste da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i postojanje uzročno-posledične veze pretrpljene štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu se uzrokom štete može smatrati samo uzrok koji je adekvatno podoban da dovede do nastanka imovinske štete, zbog čega bi tužilac imao prava samo na naknadu materijalne štete koja je direktna posledica povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno koja je nastala kao posledica neprimereno dugog trajanja postupka.

U konkretnom slučaju tužilac je podneo tužbu za naknadu imovinske štete- izgubljene koristi iz člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, koja ne predstavlja vid pravičnog zadovoljenja (satisfakciju za pretrpljenu štetu) već je posebna tužba za naknadu pretrpljene materijalne štete. Međutim, tužilac ne trpi štetu u vidu izmakle koristi u visini zakupnine koju bi ostvario izdavanjem poslovnog objekta jer nakon nastupanja pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji nije mogao da raspolaže eksproprisanom nepokretnošću i tako ostvari imovinsku korist.

Neosnovani su navodi u reviziji tužioca da postoje svi elementi štete: protivpravna radnja (povreda prava na suđenje u razumnom roku), direktna materijalna šteta-izmakla korist u spornom periodu i direktna uzročna veza između protivpravne radnje i nastale štete.

Naime, iako je pravnosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4 34/16 od 31.07.2017. godine utvrđeno da je predlagaču „Feršped“ a.d. Beograd u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šidu pod poslovnim brojem R1 14/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo Osnovnom sudu u Šidu da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja okonča postupak u navedenom predmetu, tužilac nema pravo na naknadu štete koju traži postavljenim tužbenim zahtevom u vidu izmakle koristi u visini zakupnine koju bi ostvarivao da je eksproprisani objekat izdavao, obzirom da je danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji prestalo pravo svojine tužioca na predmetnom poslovnom objektu, zbog čega tužilac bez obzira na dužinu trajanja postupka za određivanje visine naknade za ekspropisanu nepokretnost nije mogao da raspolaže eksproprisanom nepokretnošću. Osim toga, tužiocu je dosuđena potpuna naknada u smislu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji prema cenama u vreme presuđenja, zbog čega tužilac nije trpeo štetu zbog dugog trajanja postupka za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić