.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1020/2021
02.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, čiji je punomoćnik Jovana Memarović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/20 od 15.01.2021. godine, u sednici održanoj 02.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/20 od 15.01.2021. godine, ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Vršcu P1 198/20 od 21.10.2020. godine, a zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi se odbija.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 37.998,00 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 198/20 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade za ishranu u toku rada u periodu od 01.04.2017. godine do 30.09.2017. godine, ukupan iznos od 61.734,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose počev od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period, ukupan iznos od 20.754,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 61.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do dana konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3820/20 od 15.01.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu za period od 01.04.2017. godine do 30.09.2017. godine, na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada isplati ukupan iznos od 61.734,88 dinara i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora ukupan iznos od 20.754,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 61.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvšrnosti presude do isplate i obavezuje tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.800,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 17.200,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse, sa predlogom da se o istoj raspravlja primenom odredbe člana 404. ZPP.
S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nakon statusne promene AD „Železnice Srbije“ izdvajanjem uz osnivanje, nastavio da radi kod tuženog na poslovima ... . Tužiocu ugovorom o radu nisu posebno utvrđeni iznosi za topli obrok i regres, već se navodi da zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa kolektivnim ugovorom AD ''Železnice Srbije''. U skladu sa odredbom člana 171. stav 1. Kolektivnog ugovora poslodavca (''Službeni glasnik RS'' br. 37/95, 7/00), tužiocu na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora pripadaju utvrđeni iznosi. U platnoj listi tužioca nisu iskazani obračun i isplata naknade za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao ni struktura vrednosti jednog radnog sata.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom principa tereta dokazivanja obračuna i isplate naknade koja je predmet tužbenog zahteva, a koji je na tuženom, koji se nije mogao izjasniti o visini predmetnih naknada.
Ovakvo stanovište drugostepenog suda zasniva se na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Naime, teret dokazivanja činjenica koje sprečavaju ostvarivanje prava ili usled kojih je pravo prestalo da postoji (da su tužiocu isplaćene naknade koje su predmet parnice) je na tuženoj, saglasno članu 231. stav 3. ZPP. Kako u konkretnom slučaju tuženi svoje tvrdnje o izvršenoj isplati predmetnih naknada nije dokazao, iako se svi eventualni dokazi o tome nalaze kod poslodavca, dužan je da snosi teret svojih nedokazanih tvrdnji. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenog proizlazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova je na tuženom. U suprotnom, tuženi kao poslodavac mora snositi rizik takvog propusta kao što je osnovanost tužbenog zahteva, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.
Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je preinačena, odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, saglasno članu 416. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu da tuženi po žalbi nije uspeo, to je odbijen i njegov zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Polazeći od uspeha u postupku po reviziji, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi revizijske troškove u iznosu od 37.998,00 dinara i to za sastav revizije iznos od 12.000,00 dinara i na ime sudskih taksi za reviziju i odluku po reviziji iznos od 25.998,00 dinara, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP, Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12...99/20) i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
