U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Jovičić advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miroslav Tešić advokat iz ..., radi nedozvoljenosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1937/19 od 11.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1937/19 od 11.05.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P 751/18 od 11.12.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da nije dozvoljeno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Požegi I 182/16 od 08.06.2016. godine. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 141.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1937/19 od 11.05.2020. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Požegi P 751/18 od 11.12.2018. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da nije dozvoljeno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Požegi I 182/16 od 08.06.2016. godine i obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 298.100,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom određenih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su izjavili odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013 – US, 74/2013 – US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Osnovnog suda u Požegi P 544/14 od 01.06.2015. godine utvrđeno je da je tužilac smetao tužene u poslednjem stanju državine kat. parcele ... KO ..., potes „strana“, livada 6. klase, površine 15 ari i 60 m2, upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., pa mu je naloženo da predmetnu katastarsku parcelu vrati u pređašnje stanje tako što će izvršiti radnje navedene u tom rešenju. Istovremeno zabranjeno mu je da ubuduće na takav ili sličan način smeta tužene u posedu navedene katastarske parcele. Izvršnost predmetnog rešenja o smetanju poseda nastupila je dana 14.11.2015. godine. Nakon pravnosnažnosti i izvršnosti rešenja o smetanju državine P 544/14 od 01.06.2015. godine ovde tuženi nisu podneli predlog za izvršenje u zakonskom roku od 30 dana u kome su mogli tražiti izvršenje činidbe iz tog rešenja, u smislu člana 453. ZPP, već su u svojstvu izvršnih poverilaca dana 16.12.2015. godine podneli zahtev za plaćanje sudskih penala protiv tužioca kao izvršnog dužnika. Predlog za izvršenje usvojen je rešenjem I 1492/15 od 16.11.2015. godine kojim je naloženo izvršnom dužniku plaćanje penala u iznosu od po 40.000,00 dinara dnevno za svaki dan zadocnjenja u izvršenju činidbe. Novi predlog za izvršenje izvršni poverioci podneli su 17.12.2015. godine, takođe po proteku roka od 30 dana u kome su mogli tražiti činidbu iz rešenja P 544/14 od 01.06.2015. godine. Rešenjem o izvršenju I 182/16 od 08.06.2016. godine, koje je potvrđeno rešenjem Ipv I 27/17 od 12.04.2017. godine, usvojen je predlog izvršnih poverilaca i određeno je izvršenje obaveze na činidbu prema izvršnom dužniku, ovde tužiocu, a izvršni poverioci su ovlašćeni da o trošku izvršnog dužnika drugom licu povere vraćanje u pređašnje stanje katastarske parcele broj ... KO ... Navedenim rešenjem izvršnom dužniku je naložena uplata iznosa od 1.000.000,00 dinara na ime podmirenja troškova koji će nastati izvršenjem radnje od strane drugog lica i određeno je izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika ukoliko u ostavljenom roku ne položi navedeni iznos. Povodom iste izvršne isprave - rešenja P 544/14 od 01.06.2015. godine pokrenuto je više izvršnih postupaka u kojima je izvršni dužnik – tužilac, izložen višestrukim troškovima izvršenja. Presudom Osnovnog suda u Požegi P 1225/15 od 05.12.2017. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1143/18 od 02.11.2018. godine, utvrđeno je da GG ima pravo svojine i državine na zemljištu na kojem treba da se sprovede činidba u izvršnom predmetu I 182/16.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev utvrdivši da nije dozvoljeno izvršenje određeno rešenjem I 182/16 od 08.06.2016. godine jer su tuženi, kao izvršni poverioci, propustili rok od 30 dana propisan članom 453. ZPP, u okviru kojeg su mogli da traže izvršenje činidbe iz pravnosnažnog i izvršnog rešenja o smetanju poseda P 544/14 od 01.06.2015. godine. Prema stanovištu prvostepenog suda, tužilac, kao izvršni dužnik ima pravni interes da u samostalnom parničnom postupku istakne tužbeni zahtev radi zaštite svog prava i da shodno članu 194. ZPP i članu 81. ZIO podnese tužbu za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja određenog rešenjem I 182/16 od 08.06.2016. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da nije dozvoljeno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Požegi I 182/16 od 08.06.2016. godine. Po oceni tog suda, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev zasnovan na odredbi člana 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“106/15...9/20). Ovo iz razloga jer je navedeni zakon stupio na snagu 01.07.2016. godine, odnosno posle donošenja rešenja o izvršenju I 182/16 od 08.06.2016. godine, zbog čega se na konkretni slučaj ima primeniti Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011 ... 139/2014), koji je bio na snazi u vreme podnošenje predloga za izvršenje i donošenja predmetnog rešenja o izvršenju. Kako navedeni zakon nije propisivao mogućnost da izvršni dužnik pokrene parnični postupak tužbom kojom traži da se utvrdi nedozvoljenost izvršenja zbog osporavanja potraživanja, već je takvu tužbu saglasno članu 50. tog zakona moglo podneti samo treće lice, drugostepeni sud je doneo pobijanu presudu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovište drugostepenog suda je pravilno.

U konkretnom slučaju, postupak izvršenja u odnosu na koji se traži utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja pokrenut je pre 01.07.2016. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 106/15.....9/20). Odredbom člana 545. tog zakona propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre njegovog stupanja na snagu nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 31/11 ... 139/14). Iz navedenog proizlazi da se na konkretni slučaj ima primeniti Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011 ... 139/2014), koji je bio na snazi u vreme podnošenje predloga za izvršenje i donošenja predmetnog rešenja o izvršenju, za koje tužilac traži da se utvrdi nedozvoljenost izvršenja. Ovaj zakon, za razliku od sada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije propisivao mogućnost da izvršni dužnik pokrene parnični postupak tužbom kojom traži da se utvrdi nedozvoljenost izvršenja, već je članom 50. tog zakona tužbu radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja moglo da podnese samo treće lice, ne i izvršni dužnik. S toga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužioca zasnovan na odredbi člana 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 106/15.....9/20).

Neosnovano tužilac revizijom ukazuje da ima pravni interes da podnese tužbu za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja na osnovu člana 194. Zakona o parničnom postupku, jer je tužba za utvrđenje opšta tužba koja se može podneti na osnovu opštih pravila parničnog postupka uvek kada postoji pravni interes, što je po navodima tužioca ovde slučaj. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac u konkretnom slučaju nije legitimisan za podnošenje tužbe za utvrđenje nedopustivosti izvršenja, imajući u vidu odredbu člana 50. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011 ... 139/2014), koje se ima primeniti na konkretni slučaj. Odredba člana 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odnosi se na lica koja nemaju status stranke u izvršnom postupku i kojima u okviru izvršnog postupka nije obezbeđena zaštita. Tužiocu je, kao dužniku u izvršnom postupku, obezbeđena zaštita po pravilima tog postupka i s toga on nema legitimaciju da zahteva da se u parničnom postupku utvrdi nedopustivost izvršenja, niti da vođenjem takve parnice utiče na tok i ishod izvršnog postupka, jer mu je zaštita obezbeđena u okviru izvršnog postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, pa je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić