Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Gordane Komnenić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača Centra za socijalni rad Stara Pazova, protiv protivnice predlagača AA iz ..., čiji je privremeni staratelj BB, ... Organa starateljstva Centra za socijalni rad Stara Pazova, a punomoćnik Kristina Todorović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji protivnice predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 135/2021 od 17.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DELIMIČNO SE ODBIJA, kao neosnovana, revizija protivnice predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 135/2021 od 17.02.2021. godine, u delu kojim je odbijena, kao neosnovana žalba, protivnice predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi R 29/17 od 25.11.2020. godine u delu stava prvog izreke kojim je protivnica predlagača delimično lišena poslovne sposobnosti u pogledu raspolaganja novčanim sredstvima većim od visine penzije koju ostvaruje i u pogledu zabrane zaključivanja ugovora veće pravne snage i vrednosti u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija protivnice predlagača pa se UKIDAJU rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 135/2021 od 17.02.2021. godine u preostalom delu i rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi R 29/17 od 25.11.2020. godine u preostalom delu stava prvog izreke kojim je protivnica predlagača delimično lišena poslovne sposobnosti u pogledu zaključenja braka i u tom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 135/2021 od 17.02.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi R 29/17 od 25.11.2020. godine, kojim je protivnica predlagača delimično lišena poslovne sposobnosti u delu raspolaganja novčanim sredstvima većim od visine penzije koju ostvaruje, u delu zabrane zaključenja ugovora veće pravne snage i vrednosti, kao i zaključenja braka. Stavom drugim izreke, naloženo je Centru za socijalni rad Stara Pazova da po pravnosnažnosti rešenja postupi u svemu po čl. 124. i 125. Porodičnog zakona Republike Srbije. Stavom trećim izreke naloženo je matičaru Opštine Savski venac da upiše zabeležbu rešenja u matičnu knjigu rođenih. Stavom četvrtim izreke određen je rok proveravanja da li i dalje postoje razlozi lišenja poslovne sposobnosti protivnice predlagača na 2 godine od dana pravnosnažnosti rešenja.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnica predlagača je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija protivnice predlagača delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protivnica predlagača, rođena ... godine, je po rođenju smeštena u dom za nezbrinutu decu, pošto je majka obolela od postparalne psihoze i upućena na bolničko lečenje, a nakon pet meseci boravka u domu su je preuzeli baba i deda, sa kojima je živela do njihove smrti. Završila je osnovnu školu u ..., a srednju u ..., kao đak generacije. Sa ... godina se prvi put javila u Zavod za mentalno zdravlje Beograd zbog paranoidne simptomatologije- utiska da ljudi hoće da joj naude. U periodu od 1996. do 2018. godine bolnički je lečena 11 puta, a zbog neredovnog uzimanja terapije i neredovnih kontrolnih pregleda kod nje se u tom periodu ispoljavalo agresivno ponašanje prema okolini, sa higijenskom zapuštenošću, što je rezurtiralo njenim prinudnim hospitalizovanjem u psihijatrijske ustanove u pratnji hitne pomoći i policije. Boluje od dijagnoze ..., .. (...). Priroda bolesti ovakvih pacijenata je da su nekritični, sami procenjuju da su dobro i ukidaju terapiju, što je u ranijem periodu kod protivnice predlagača bilo veoma ispoljeno, zbog čega je postajala agresivna fizički i verbalno, napadala okolinu i imala strah da će je neko ubiti.

Protivnica predlagača je poslednji put hospitalizovana u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u periodu od 05.05.2018. godine do 24.08.2018. godine. Od izlaska iz bolnice zadovoljavajuće funkcioniše kada redovno uzima lekove. Odlazi na kontrolne preglede u Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, ali ne i na redovne kontrole psihijatra zaposlenog u Domu zdravlja, prema mestu svog prebivališta. U dotadašnjem toku lečenja kod protivnice predlagača bile su prisutne sumanute ideje persekcije i odnosa, manične i depresivne epizode, uznemirenost, razdražljivost, agresivno ponašanje povećane energije, gubitak socijalne kontrole i zloupotreba alkohola.

Trenutno živi u zajednici sa drugim vanbračnim partnerom VV u stanu koji je u njenom suvlasništvu sa ½ idelanog dela u ... koji je, sa bratom, nasledila posle očeve smrti. Primalac je invalidske penzije i pod neposrednim je starateljstvom Centra za socijalni rad.

Prema mišljenju veštaka, ona je vrlo inteligentna, manipulativna i sugestibilna i na nju se lako utiče. Svesna je da je u periodu provere i jako se plaši smeštaja u ustanovu. Redovno koristi terapiju (nadzor nad uzimanjem lekova vrši njen vanbračni partner), ne koristi alkohol i odlazi na kontrolne preglede, ali je ujedno i impulsivna, jer ne može da se uzdrži od preduzimanja određenih radnji, odnosno da sasluša sagovornika, a da ne upada u reč.

Zbog svega navedenog, po mišljenju veštaka protivnicu predlagača treba delimično lišiti poslovne sposobnosti u pogledu raspolaganja novčanim sredstvima većim od visine penzije koju ostvaruje, u pogledu zabrane zaključivanja ugovora veće pravne snage i vrednosti, kao i u pogledu zaključenja braka.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 147. stav 1. Porodičnog zakona, člana 259. ZPP i čl. 31.-44. Zakona o vanparničnom postupku i ocenili da je osnovan predlog za delimično lišenje poslovne sposobnosti protivnika predlagača.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava pravilnost pobijanog rešenja u delu kojim je protivnica predlagača delimično lišena poslovne sposobnosti u pogledu raspolaganja novčanim sredstvima većim od visine penzije koju ostvaruje i u pogledu zabrane zaključivanja ugovora veće vrednosti.

Prema članu 147. stav 1. Porodičnog zakona punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnje u psihofizičkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica, može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.

Prema članu 31. Zakona o vanparničnom postupku u postupku lišenja poslovne sposobnosti, sud ispituje da li su se stekli zakonski uslovi za lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica, odlučuje o meri lišenja poslovne sposobnosti, određuje vreme za koje će se proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere i odlučuje o vraćanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi za lišenje poslovne sposobnosti.

Prema članu 40. stav 1. istog zakona kad nađe da postoje uslovi za lišenje poslovne sposobnosti, sud će lice prema kome se postupak vodi, lišiti poslovne sposobnosti potpuno ili delimično. Stav 3. istog člana predviđa da u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, sud je dužan da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati pored poslova na koje je zakonom ovlašćeno.

Razlog za delimično lišenje poslovne sposobnosti punoletnog lica ne predstavlja svaka duševna bolest, već je nužan uslov da to lice svojim postupcima ugrožava svoja ili prava i interese drugih lica, zbog postojanja duševne bolesti. U konkretnom slučaju kod protivnice predlagača u pogledu raspolaganja novčanim sredstvima i zaključivanja ugovora veće vrednosti, ima te uzorčne veze. Ona se od 1996. godine leči u psihijatrijskim ustanovama od paranoidne simptomatologije (..., ...- ...). Prema nalazu i mišljenju sudskih veštaka psihijatara, datog na osnovu pregleda i medicinske dokumentacije protivnice predlagača, ona je vrlo inteligentna, manipulativna, sugestibilna, ali na nju se lako utiče, kod nje su u dosadašnjem toku lečenja bile prisutne sumanute ideje persekcije i odnosa, manične i depresivne epizode, uznemirenost, razdražljivost, agresivno ponašanje povećane energije, gubitak socijalne kontrole i zloupotreba alkohola.

Tako utvrđeno činjenično stanje i po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje da je radi sprečavanja ugrožavanja njenih prava i interesa ili prava i interesa drugih lica opravdano da se protivnica predlgača na određeno vreme liši poslovne sposobnosti u pogledu raspolaganja novčanim sredstvima većim od penzije koju ostvaruje i zaključivanja ugovora većeg značaja i vrednosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Međutim, odlučujući o predlogu za lišenje poslovne sposobnosti protivnice predlagača u pogledu zaključenja braka, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepena rešenja nepotpuno utvrđeno.

Iz nalaza i miljenja veštaka medicinsnke struke se ne može izvesti jasan zaključak o činjenicama i okolnostima usled kojih je opravdano protivnicu predlagača lišiti prava na zaključenje braka, kao jednog od osnovnih prava iz domena privatnog i porodičnog života. Svrha te institucije je zajednica života osoba suprotnog pola i ukupnosti svih odnosa supružnika: ljubavi, međusobnog poverenja, pomaganja, uvažavanja, polnih, socijalnih, emocionalnih, imovinskih isl. odnosa. Kako iz do sada izvedenih dokaza proizlazi da protivnica predlagača u protekle dve godine, od poslednje hospitalizacije, redovno uzima lekove, ide na kontrolne preglede i ne zloupotrebljava alkohol, a da je njena bolest takve prirode da adekvatno funkcioniše sve dok redovno uzima terapiju, u čemu joj aktuelno pomaže vanbračni partner, može se izvesti zaključak da je međusobni partnerski odnos od značaja na kontrolu bolesti protivnice predlagača. Konstatacija veštaka da ne postoji garancija do kada će ta vanbračna zajednica da traje nije dovoljan osnov za nesumljiv zaključak da protivnica predlagača nema telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku odnosno da bi preduzimanjem tog pravnog posla bili ugroženi njena prava i interesi ili prava i interesi drugih lica.

Kako nižestepena rešenja ne sadrže činjenično utemeljenje koje opravdava odluku o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti protivnice predlagača u pogledu zaključenja braka , činjenično stanje od značaja za odluku o podnetom predlogu u ovom delu se ne može smatrati potpuno i pravilno utvrđenim, a što je od uticaja na pravilnu primenu materijalnog prava, zbog čega su nižestepene presude u navedenom delu morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će dopusnkim veštačenjem od strane sudskih veštaka psihijatrijske struke upotpuniti činjenično stanje i razjasniti sve okolnosti od značaja za donošenje odluke o ovom delu podnetog predloga na koje je ukazano ovim rešenjem i pravilnom primenom materijalnog prava o podnetom predlogu doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić