Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom o radu od 19.09.2005. godine. Između stranaka zaključeno je više ugovora o radu, između ostalog i aneks od 12.06.2013. godine kojim je tužilac raspoređen na radno mesto vozača kamiona. Tužiocu je 20.02.2014. godine izdat putni nalog sa upisanom relacijom Beograd-po potrebi. Tog dana, pri povratku iz ... u magacin tuženog u ..., tužilac je svratio u ulicu dr. ... u ... i od svog prijatelja preuzeo kantu motornog ulja od 20 litara za svoje lične potrebe, koju je stavio u kabinu kamiona tuženog i prevezao do ... a zatim preneo u svoje vozilo. Tim povodom tužilac je dao i pismenu izjavu od 21.02.2014. godine u kojoj je potvrdio da je pri povratku sa ture svratio u označenu ulicu kako bi preuzeo ranije dogovorenu količinu motornog ulja za svoje potrebe i da se na tom mestu zadržao petnaestak minuta. Tuženi je 07.05.2014. godine dostavio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u kojem je ovaj događaj okvalifikovao kao sticaj više povreda radnih obaveza iz člana 70. stav 1. Kolektivnog ugovora. Tužilac se pismeno izjasnio na dato upozorenje tako što je priznao da je pri povratku sa ture skrenuo sa trase puta kojom je trebalo da se vrati u objekat tuženog i da je tom prilikom preuzeo hermetički zatvorenu kantu motornog ulja koju je stavio u kabinu kamiona. Sindikalna organizacija, čiji je tužilac bio član, dala je mišljenje da tužiocu nije opravdano izreći otkaz ugovora o radu. Tuženi je 19.05.2014. godine doneo rešenje kojim je otkazao tužiočev ugovor o radu zbog učinjenih povreda radne obaveze iz člana 70. stav 1. Kolektivnog ugovora koje su bile navedene i u upozorenju. Tuženi je inače tolerisao uobičajenu praksu vozača da u vozilima tuženog prevoze stvari namenjene za ličnu upotrebu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 179. Zakona o radu odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Po stanovištu tog suda, tužilac je učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, što je i sam priznao, s`tim što nije prihvatio njegove tvrdnje da je izjave potpisao pod pritiskom, a navode da drugim zaposlenima koji su postupali na isti način kao i on nije otkazan ugovor o radu smatrao irelevantnim po zakonitost osporenog rešenja.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u pogledu odluke o glavnoj stvari, jer je doneta pravilnom primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i odredbi ugovora o radu, odnosno Kolektivnog ugovora tuženog. Po stanovištu tog suda, tužilac nije učinio sve povrede radne obaveze koje su mu upozorenjem, a zatim i osporenim rešenjem stavljene na teret, ali jeste učinio povrede radne obaveze iz člana 70. stav 1. tačke 2. i 25. Kolektivnog ugovora - neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, odnosno necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava.

Označene povrede radne obaveze tužilac je, po nalaženju drugostepenog suda, učinio skretanjem sa rute prevoza koja je u funkciji obavljanja poslovne delatnosti tuženog, radi obavljanja privatnog posla i tako odstupio od obaveza iz člana 9. aneksa ugovora o radu od 20.06.2013. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo, zbog čega nisu osnovani navodi revizije kojima se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

U ovom slučaju nije bilo sporno da je tužilac za sopstvene potrebe iskoristio vozilo tuženog, tako što je u toku radnog vremena skrenuo sa puta kojim se vraćao u magacin tuženog u ..., preuzeo kantu motornog ulja koju je prevezao u kabini vozila. Ovim radnjama tužilac je ispoljio ponašanje koje se može podvesti pod nesavesno izvršavanje radnih obaveza, što je razlog za otkaz ugovora o radu predviđen članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i opštim aktom tuženog - članom 70. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora.

Iz ovih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić