Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Rnjaković, advokat iz ..., protiv tuženog „Vojvođanska banka“ AD iz Novog Sada, radi raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 20400/20 od 20.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 13.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 20400/20 od 20.11.2020. godine i rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1761/16 od 03.08.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1761/16 od 03.08.2020. godine odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1761/16 od 04.06.2016. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 20400/20 od 20.11.2020. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje. U drugom stavu izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 408. i 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Odredbom člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari.

U konkretnom slučaju, punomoćniku tužilje je pokušana dostava presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1761/16 od 04.06.2016. godine dana 26.07.2018. godine. Pri pokušaju dostave konstatovano je da pismeno nije moguće uručiti jer se primalac nalazi na putu do 24.08.2018. godine i ostavljeno je obaveštenje da punomoćnik tužilje sudsko pismeno može preuzeti u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja. Sudsko pismeno sa navedenom presudom je stavljeno na oglasnu tablu suda dana 30.07.2018. godine, a sa ove table je skinuto mesec dana kasnije, odnosno 30.08.2018. godine i presuda je 17.09.2018. godine oglašena pravnosnažnom.

Punomoćnik tužilje je 30.05.2019. godine podneo Drugom osnovnom sudu u Beogradu zahtev za dostavljanje presude P 1761/16 od 04.06.2016. godine i u zahtevu naveo da istu nije uredno primio, pošto je bio na godišnjem odmoru od 09.07.2018. godine do 24.08.2018. godine. Priložio je i potvrdu Advokatske komore Beograda o tome da je prijavio da je u navedenom periodu bio na odmoru.

Presuda sa klauzulom pravnosnažnosti je punomoćniku tužilje dostavljena 14.06.2019. godine i on je protiv ove presude izjavio žalbu 25.06.2019. godine. Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž 7782/19 od 30.10.2019. godine, spis vratio na dopunu prvostepenom sudu radi ocene da li je dostava presude bila uredna i da li ima osnova za ukidanje klauzule pravnosnažnosti.

Međutim, prvostepeni sud je primenom člana 378. stav 1. ZPP zaključio da je žalba neblagovremena pošto je punomoćnik tužilje primio prvostepenu presudu 30.08.2018. godine, a žalbu protiv iste izjavio 25.06.2019. godine, tako da nisu ispunjeni uslovi za ukidanje klauzula kojim je presuda snabdevena, te da je žalba izjavljena po isteku zakonskog roka za podnošenje iste. Drugostepeni sud je potvrdio navedeno rešenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pogrešan je zaključak iznet u pobijanoj odluci da je žalba izjavljena protiv prvostepene presude neblagovremena, jer u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 141. Zakona o parničnom postupku za dostavljanje presude preko oglasne table, na način kako je to učinjeno.

Odredbama člana 141. Zakona o parničnom postupku, u 1. stavu, propisano je da će se tužba, rešenje o platnom nalogu, presuda, rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba i pravni lek dostaviti lično stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoćniku. U stavu 2. istog člana propisano je da ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvrši, pod uslovom da je adresa tačna, dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja. U tom slučaju kopija pismena se ističe i na oglasnoj tabli suda. U stavu 3. člana propisano je da se smatra da je, po proteku roka iz stava 2. ovog člana, dostavljanje izvršeno.

S obzirom da je prilikom dostave prepisa prvostepene presude (26.07.2018. godine) konstatovano da istu nije moguće uručiti punomoćniku tužilje zato što se do 24.08.2018. godine nalazi na putu (godišnjem odmoru) to nije bilo mesta da se postupi po članu 141. stav 2. Zakona o parničnom postupku i da se ostavi obaveštenje da se presuda može preuzeti u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja, već je bilo neophodno da se ponovo pokuša dostava u vreme nakon isteka godišnjeg odmora punomoćnika tužilje.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nižestepena rešenja trebalo ukinuti i vratiti na ponovni postupak, a radi postupanja po primedbama iz ovog rešenja i ponovne ocene ispunjenosti uslova za ukidanje potvrde pravnosnažnosti, a zatim i blagovremenosti žalbe.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić