Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odbijen tužbeni zahtev, revizije su zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavili tužilac i tužena VV.

Tužena BB je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Tužena VV bez obzira što je (kao nužni suparničar) priznala tužbeni zahtev i što je lično (kao majka tužioca) zainteresovana za njegov uspeh u sporu, nema pravni interes da revizijom pobija drugostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tužioca, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o poklonu Ov. ../82 od 23.09.1982. godine poklonodavac, sada pokojni GG (otac tuženih i deda tužioca) poklonio je tuženoj BB pravo svojine i pravo korišćenja na 1/3 dela katastarske parcele .. KO ... . Ugovoreno je da se označena nepokretnost poklanja bez tereta i da se između ugovarača, od dana zaključenja ugovora pa ubuduće, ugovara zajednica života u kući poklonodavca i da, za slučaj da poklonoprimac napusti kućnu zajednicu, poklonodavac može tražiti opoziv poklona, odnosno njegovo poništenje i vraćanje onoga što je poklonjeno (član 4). U to vreme tužena BB živela je u zajednici sa roditeljima i babom, a tužena VV je nakon udaje (tokom 1974. godine) napustila porodičnu zajednicu. Ugovor je sačinila tužena VV koja je po profesiji diplomirani ..., koristeći se podacima iz zemljišnih knjiga. Poklonodavac je živeo u kući na označenoj parceli sve do smrti supruge (tokom 1999. godine), kada se u dogovoru sa ćerkama preselio u ... i sve do svoje smrti (tokom 2001. godine) živeo u domaćinstvu tužene VV. Ugovorom o poklonu Ov. ../99 od 19.11.1999. godine sada pokojni GG poklonio je tuženoj VV udeo od 2/3 idealna dela na katastarskim parcelama .. i .. KO ... i objektima na tim parcelama - stara i nova kuća, štala, letnja kuhinja, poljski wc, koš, svinjac, kokošinjac i stara kujna, zadržavajući za sebe pravo doživotnog uživanja. Ove nepokretnosti tužena VV je ugovorom o poklonu Ov. ../05 od 06.05.2005. godine poklonila tužiocu. U katastru nepokretnosti kao suvlasnici navedenih parcela i objekata - porodične stambene zgrade (objekat broj 1) i pomoćne zgrade (objekat broj 2) upisani su GG sa udelom od 2/3 idealna dela i tužena BB sa udelom od 1/3 idealna dela.

Između stranaka je sporna činjenica šta je bio predmet ugovora o poklonu od 23.09.1982. godine - da li je to udeo od 1/3 idealna dela zemljišta, tadašnje parcele .. KO ..., ili i objekti na tom zemljištu. Od pravilnog utvrđivanja te činjenice zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tužioca na objektima, po osnovu ugovora o poklonu kojim je sada pokojni GG kao njihov vlasnik raspolagao u korist tužene VV, a ona zatim u korist tužioca.

Ocenom izvedenih dokaza drugostepeni sud je utvrdio da je predmet tog ugovora o poklonu udeo od 1/3 idealna dela nepokretnosti - katastarske parcele .., saglasno tadašnjem zemljišnoknjižnom stanju, popisnom listu zkul .. KO ..., u kojem nisu bili upisani objekti postojeći na toj parceli. Tumačenjem označenog ugovora, u skladu sa članom 99. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, po stanovištu tog suda volja poklonodavca bila je da tuženoj BB pokloni označeni idealni udeo ne samo na zemljištu, već i na svim objektima na njemu. U prilog ovakvog stanovišta sud se poziva na sadržinu navedenog ugovora, jer ni jednom njegovom odredbom poklonoprimac nije isključena iz suvlasništva na objektima, činjenicu da poklonodavac nije tražio raskid tog ugovor iako se tužena BB udala godinu dana po učinjenom poklonu i promenila svoje prebivalište, kao i na sadašnje stanje katastra nepokretnosti osnovanog prema zemljišnoknjižnim podacima, po kojem su tužena BB i sada pokojni GG upisani kao suvlasnici na objektima, iako u tom svojstvu nisu bili upisani u zemljišnoj knjizi.

Polazeći od izloženog, drugostepeni sud je zaključio da sada pokojni GG nije mogao ugovorom o poklonu Ov. ../99 od 19.11.1999. godine raspolagati udelom od 1/3 idealna dela na objektima - porodičnoj stambenoj zgradi i pomoćnoj zgradi koje su predmet ovog spora, jer je udeo na istima već poklonio tuženoj BB. Sledstveno tome, ni tužena VV taj svojinski udeo nije mogla ugovorom o poklonu Ov. ../05 od 06.05.2005. godine preneti na tužioca. Iz tih razloga, tužbeni zahtev je u tom delu odbijen sa obrazloženjem da tužiocu ne može pripadati pravo koje nisu imali njegovi pravni prethodnici - majka, tužena VV i deda, sada pokojni GG.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje (član 407. stav 2. ZPP), a sa tog razloga i na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 99. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase (stav 1), te da se pri tumačenju spornih odredbi ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim tim zakonom. Prema članu 101. navedenog zakona, nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.

U konkretnom slučaju, predmet ugovora o poklonu Ov. ../82 od 23.09.1982. godine određen je u članu 1, kao pravo svojine i pravo korišćenja na 1/3 (jednoj trećini) katastarske parcele .. KO ... . U vreme kada je taj ugovor zaključen, označena parcela bila je u popisnom listu zkul .. KO ... upisana kao kuća broj .. sa kućištem (zemljištem pod zgradom), dvorištem (zemljištem oko zgrade), voćnjakom i tri zgrade, ukupne površine 11 ari 98 m2. Tumačenjem samo ove odredbe, u skladu sa članom 99. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, moglo bi se zaključiti da su predmet tog ugovora bili i objekti, ali ne iz razloga koje navodi drugostepeni sud - da isti nisu bili upisani u zemljišne knjige, već zato što su sa zemljištem činili jedno zemljišnoknjižno telo, a ugovor je sačinjen prema zemljišnoknjižnom stanju (iskaz tužene VV). Međutim, nižestepeni sud nije cenio i druge odredbe ugovora o poklonu od 23.09.1982. godine, naročito član 4. kojim je ugovorena zajednica života ugovarača u (kući poklonodavca). Na ovu ugovornu odredbu pozivaju se obe strane, ali je tumače na način koji ide u prilog njihovim tvrdnjama - tužilac da je tako iskazana volja poklonodavca da tuženoj BB pokloni samo zemljište, a tužena da je istim samo ugovorena zajednica života u kući, koja u to vreme inače nije ni bila svojina samo poklonodavca, i da ugovor o poklonu samo zemljišta bez objekata na njemu ne bi imao nikakvog smisla. Upravo zato nižestepeni sud je bio dužan da iznese svoj sud o značaju te odredbe po pitanju spora oko predmeta poklona, odnosno da sopstveno tumačenje odredbe člana 4. u vezi sa članom 1. ugovora o poklonu, u skladu sa odredbom člana 99. i člana 101. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud to nije učinio, i na taj propust osnovano se ukazuje tužiočevom revizijom, izjavljenom iz razloga previđenom članom 407. stav 2. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i u tom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju drugostepeni sud će, ocenom izvedenih dokaza u skladu sa članom 8. ZPP i tumačenjem svih odredbi ugovora o poklonu u skladu sa označenim zakonskim odredbama, utvrditi volju ugovornih strana u pogledu predmeta poklona, prethodno razjasnivši i sadržinu dogovora članova porodice koji je prethodio zaključenju tog ugovora, a o čijem sadržaju se stranke različito izjašnjavaju.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda ovog spora. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić