U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je ćerka tužioca iz njegovog prvog braka. Pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8963/09 od 02.06.2009. godine razveden je brak roditelja tužene, a tužena je poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i tužilac je kao roditelj obavezan da na ime mesečnog doprinosa za izdržavanje tada maloletne tužene (rođene 1998. godine) mesečno plaća iznos od 20 % od svojih redovnih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za socijalno osiguranje počev od 01.06.2009. godine, pa dok za to postoje zakonski razlozi i to zakonskom zastupniku maloletne tužene. Po razvodu braka tužilac je zaključio novi brak u kojem je rođena ćerka VV dana ...2009. godine i sin GG ...2013. godine.

Tužilac je zaposlen na ... fakultetu Univerziteta u ... sa primanjima od oko 120.000,00 dinara, a u vreme presuđenja do kraja 2020. godine prima naknadu za profesionalno angažovanje na projektima osnovnih istraživanja u iznosu od 24.000,00 dinara mesečno i dodatno je angažovan na održavanju nastave u ... gimnaziji, po kom osnovu ostvaruje mesečnu naknadu od oko 20.000,00 dinara, dok je njegova supruga zaposlena u ... gimnaziji i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 55.000,00 dinara. Tužilac od imovine poseduje suvlasništvo na stanu u ulici ... broj .., koji je kupljen stambenim kreditom i koji kredit otplaćuje, a u kom stanu žive tužena i njena majka. Takođe, tužilac je vlasnik udela od 13/384 idealnih delova na placu od 7 ari na ..., 1/32 idealnih delova lokala u ulici ... broj .. u ..., 5/12 idealnih delova porodične kuće u ... i stana u ulici ... broj .. . Takođe, poseduje automobil marke „Opel ...“ iz 2013. godine. Pored izdržavanja tužene ima obavezu izdržavanja i prema maloletnoj deci iz drugog braka.

Tužena je 2016. godine postala punoletna, poseduje diplomu Visoke ... škole strukovnih studija u ..., kao studije prvog stepena, koje je završila sa prosečnom ocenom 9,38, pa je po završetku studija upisala postdiplomske studije na Univerzitetu „DD“ u ..., na smeru „...", koji traje dve godine. Majka tužene je zaposlena i ima mesečnu zaradu od oko 57.000,00 dinara. Zbog navedenih studija troškovi života tužene su znatno uvećani, s obzirom da školarina na godišnjem nivou iznosi 1.500 evra, sa upisninom od 400 evra, smeštaj za studente na mesečnom nivou 200 evra, a tužena plaća i zdravstveno osiguranje na godišnjem nivou od 200 evra. Garderoba i kozmetika tužene na mesečnom nivou iznose oko 50 evra, a tužena trenira ... za šta plaća mesečno iznos od 40 evra. Navedene troškove finansira njena majka. Tužilac od ustanovljenja obaveze izdržavanja, koja je glasila u procentualnom iznosu od 20% tuženoj plaća fiksni iznos od 14.000,00 dinara mesečno.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, odlučujući o osnovnom tužbenom zahtevu koji se tiče prestanka obaveze izdržavanja tužene, nižestepeni sudovi su ocenili da je isti neosnovan primenom odredbe člana 155. stav 2. Porodičnog zakona , s obzirom da se tužilja i dalje školuje i da nema više od 26 godina života. Odlučujući o eventualnom tužbenom zahtevu, a imajući u vidu potrebe tužene koje su znatno uvećane, te i okolnost da tužilac pored redovnih primanja ima i vanrednu zaradu koja ne predstavlja osnov za obračun naknade koju tužena na ime doprinosa za izdržavanje prima, po nalaženju nižestepenih sudova ne postoje osnovi za izmenu odluke o izdržavanju tužene ustanovljene pravnosnažnom presudom od 02.06.2009. godine, zbog čega su odbili tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26 godine života.

Odredbom člana 167. istog Zakona, propisano je da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja, smrću poverioca ili dužnika izdržavanja, kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete i kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, s tim da poverilac izdržavanja nije maloletno dete.

Odredbom člana 160. istog Zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

U konkretnom slučaju, presudom kojom je razveden brak roditelja tužene obavezan je tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužene mesečno plaća 20% od svojih redovnih mesečnih primanja, s tim da tužilac tuženoj plaća mesečno iznos od 14.000,0 dinara, koliko je u vreme ustanovljenja obaveze iznosio navedeni procentualni iznos. Tužena tokom postupka nije tražila povećanje navedenog izdržavanja, bez obzira na činjenicu što su se njene potrebe od 2009. godine znatno uvećale, s obzirom da je ista u međuvremenu pored redovnog školovanja u osnovnoj i srednjoj školi završila i studije prvog stepena osnovnih strukovnih studija sa veoma visokom prosečnom ocenom i da je školovanje na drugom stepenu nastavila u ..., koje troškove finansira njena majka kao drugi roditelj, koji ostvaruje znatno niže prihode od prihoda tužioca, s obzirom na to da tužilac pored mesečnih primanja od 120.000,00 dinara honorarno ostvaruje zaradu u iznosu od 25.000,00 dinara, kao i po osnovu naknade kao predavač u ... gimnaziji u iznosu od 20.000,00 dinara mesečno. Porodične prilike tužioca od ustanovljenja ove obaveze su se takođe izmenile, s obzirom da se on po razvodu braka oženio i ima dvoje maloletne dece, s tim da mu je i supruga zaposlena kao predavač u ... gimnaziji i ostvaruje zaradu u visini zarade majke tužene, koja takođe ima obaveze izdržavanja svoje dece. Takođe, tužilac poseduje i znatnu imovinu u nepokretnostima. Iz tih razloga je pravilna odluka nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za prestanak izdržavanja iz člana 167, a u vezi sa članom 155. stav 2. Porodičnog zakona, s obzirom da tužena nije navršila 26 godina života i da se nalazi na master studijama u inostranstvu, naročito uzimajući u obzir činjenicu da tužena nije tražila povećanje doprinosa njenom izdržavanju, a da je u toku školovanja na osnovnim studijama pokazala odlične rezultate sa visokom prosečnom ocenom.

Takođe, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojom su odbili eventualni tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za smanjenje izdržavanja tužene saglasno članu 160. Porodičnog zakona, imajući u vidu da su se okolnosti kod tužioca promenile, ali i da su se potrebe tužene znatno uvećale, te da utvrđeno izdržavanje pravnosnažnom presudom P 8963/09 od 02.06.2009. godine, neće ugroziti egzistenciju tuženog, jer njegova primanja (redovna i vanredna) i okolnost da poseduje znatnu imovinu, ukazuju na zaključak da njegova egzistencija neće biti ugrožena, tim pre što je tužena, imajući u vidu njenu starosnu dob, uspešnost u dosadašnjem školovanju, pokazala skromnost u svom potraživanju, imajući u vidu da su njene potrebe izuzetno skromne, bez obzira na činjenicu što su za njeno sadašnje školovanje potrebna znatna sredstva.

Zbog toga su neosnovani revizijski navodi da tužilac svojim primanjima svojoj maloletnoj deci ne može da omogući standard koji trenutno uživa tužena, s obzirom da su njegova maloletna deca starosti 11 i 7 godina, zbog čega se potrebe istih ni u kom slučaju ne mogu meriti potrebama tužene.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pravilnost drugostepene odluke, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić