.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 613/2021
30.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Štajner, advokat iz ..., protiv tužene Gimnazije „Jan Kolar“ sa domom učenika iz Bačkog Petrovca, koju zastupa Pravobranilac opštine Bački Petrovac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 663/20 od 20.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 663/20 od 20.10.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 663/20 od 20.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 663/20 od 20.10.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1107/19 od 05.12.2019. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, za period od 01.07.2016. godine do 31.05.2019. godine, na ime razlike naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, isplati ukupan iznos od 97.392,00 dinara, odnosno pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u izreci i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011….18/2020 u daljem tekstu: ZPP), jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih na nakandu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i zauzeto stanovište da im ovo pravo ne pripada u situaciji kada im autoprevoznik, čije su usluge koristili, tu uslugu nije naplaćivao, zbog čega izdatke po osnovu troškova prevoza zaposleni nisu ni imali. Udovoljene takvom zahtevu bilo bi protivno svrsi i cilju zbog kojeg je pravo zaposlenima na troškove prevoza priznato zakonom. Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužba je podneta 05.08.2019. godine. Prvostepena presuda doneta je 05.12.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 20.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 97.392,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 827,16 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
