U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Vesković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Stojanović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti poravnanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2380/19 od 09.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2380/19 od 09.10.2019. godine, u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2380/19 od 09.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Jagodini P 41/16 od 26.02.2019. godine, u stavu prvom izreke, kojim je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da su ništava i da ne proizvode pravno dejstvo sudska poravnanja zaključena pred Opštinskim sudom u Despotovcu R 63/07 od 07.06.2007. godine i R 136/07 od 22.10.2007. godine, a što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi i u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužilja da tuženom, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 329.080,00 dinara. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužilja da tuženom na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011… 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 396. istog zakona. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužilje koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi, u svojstvu predlagača i tužilja, u svojstvu protivnika predlagača su podneli Opštinskom sudu u Despotovcu predlog za zaključenje poravnanja zaveden pod poslovni broj R 63/07, koji su svojeručno potpisali, u kom je navedeno da je protivnik predlagača pozajmila od predlagača početkom 2004. godine ukupan iznos od 780.000 evra, bez kamate, sa rokom vraćanja na zahtev predlagača, a da poravnanjem stranke žele da regulištu povraćaj tog duga. Na ročištu održanom pred sudom 07.06.2007.godine stranke su izjavile da u svemu ostaju kod podnetog predloga pa je zaključeno poravnanje kojim se obavezala protivnik predlagača AA iz ... da predlagaču BB iz ... isplati, odnosno vrati dug, u iznosu od 780.000 evra, bez kamate, najdalje do 01.07.2007. godine, pod pretnjom izvršenja. U stavu drugom izreke je navedeno da tim poravnanjem stranke u celosti regulišu dug po osnovu zajma, u stavu trećem je konstatovano da je poravnanje pročitano strankama, da ga one u znak potvrde svojeručno potpisuju i da pred sudom istovremeno potvrđuju da su primile po primerak poravnanja, a u stavu četvrtom da poravnanje ima snagu izvršne sudske isprave.

Kako tužilja do 01.07.2007. godine tuženom nije vratila dug, tuženi je u svojstvu predlagača podneo Opštinskom sudu u Despotovcu predlog za zaključenje još jednog poravnanja kojim bi se protivnik predlagača obavezala da predlagaču na iznos duga od 780.000 evra isplati kamatu od 12% godišnje do isplate. Predlog je zaveden pod poslovni broj R 136/07. Na ročištu održanom pred sudom 22.10.2007. godine protivnik predlagača se saglasila sa podnetim predlogom te je zaključeno sudsko poravnanje kojim se protivnik predlagača obavezala da predlagaču na iznos od 780.000 evra isplati kamatu od 12% na godišnjem nivou, počev od 01.07.2007. godine do isplate, da će se kamata isplatiti i računati u evrima, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Konstatovano je da ovim poravnanjem stranke regulišu pitanje isplate kamate, da je nesporno da je isplata duga regulisana poravnanjem zaključenim pred istim sudom 07.07.2007. godine u predmetu R 63/07, i da je to poravnanje i dalje na snazi. Konstatovano je da je poravnanje pročitano strankama, da su ga stranke svojeručno potpisale pred sudom i istovremeno potvrdile da su primile primerak poravnanja. U postupku zaključenja spornih poravnanja parnične stranke nisu imale punomoćnika. Pre zaključenja sudskih poravnanja među strankama nije vođen parnični postupak radi vraćanja duga.

Na osnovu sudskih poravnanja, tuženi je u svojstvu izvršnog poverioca podneo više predloga za izvršenje protiv tužilje kao izvršnog dužnika radi namirenja izvršnog potraživanja. Rešenjem Osnovnog suda u Despotovcu I 413/12 od 15.03.2012. godine određeno je predloženo izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u LN ... KO ..., koje je sprovedeno i okončano pred Javnim izvršiteljem Zoranom Dukićem. Izvršenje se vodi i u predmetu Osnovnog suda u Despotovcu I 186/17 po pravnosnažnom rešenju o izvršenju od 27.03.2017. godine radi naplate na udelu izvršnog dužnika u Preduzeću za proizvodnju i trgovinu „VV“ d.o.o. ... .

Protiv tužilje je po predlogu OJT Despotovac od 19.10.2007. godine vođen krivični postupak, po optužnici podignutoj 06.03.2009. godine, zbog osnovane sumnje da je u decembru 2003. godine izvršila krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, na taj način što je u ..., u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovela u zabludu oštećene BB, GG, DD i ĐĐ, sve iz ..., lažnim prikazivanjem činjenica, tako što ih je održavala u zabludi da će im za staru deviznu štednju kupiti TP ''EE'' iz ..., pošto joj je kao veštaku ekonomske struke dobro poznata procedura prodaje, te da je od oštećenih dobila punomoćje na osnovu koga je od banaka u Srbiji podigla staru deviznu štednju u ukupnom iznosu od 233.600 evra, koju je prenela na svoj račun, odbijajući da primljeni novac nakon odustanka oštećenih od kupovine preduzeća vrati. Presudom Osnovnog suda u Paraćinu K 490/13 od 07.11.2013. godine optužena je oglašena krivom za krivično delo koje joj je stavljeno na teret. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1-768/14 od 10.02.2015. godine navedena prvostepena presuda je preinačena tako što je tužilja oslobođena optužbe zbog nedostatka dokaza da je učinila krivično delo za koje je optužena.

Iz Ovlašćenja overenog pred Opštinskim sudom u Despotovcu Ov .../... od 28.11.2005. godine utvrđeno je da je tuženi ovlastio tužilju da može prenositi njegova devizna sredstva sa nerezidentnog računa na nerezidentne račune njegovih sinova DD i ĐĐ, čiji su brojevi navedeni u ovlašćenju. Iz Ovlašćenja overenog pred Opštinskim sudom u Despotovcu Ov br. .../... od 24.11.2005. godine utvrđeno je da je supruga tuženog GG, ovlastila tužilju da može prenositi njena sredstva stare devizne štednje Ug. .../..., obveznice devizne devizne štednje, sa deviznog računa kod „... banke“ a.d. ... na nerezidentne račune njenih sinova ĐĐ i DD, sa brojevima bliže navedenim u ovlašćenju. Pored novca dignutog sa računa, tužilja je primila od tuženog i druge novčane svote, pre zaključenja sudskog poravnanja, kojim je konstatovana visina njenog postojećeg nevraćenog duga na dan zaključenja sudskog poravnanja 07.06.2007. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o parničnom postupku i Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda i ocenili da tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti sudskih poravnanja nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Ugovor o poravnanju je imenovani i dvostrano obavezni ugovor materijalnog prava i njime, lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze. Zaključenjem ugovora o poravnanju same strane rešavaju postojeći spor i materijalno-pravni odnos, bez intervencije suda, a upravo da bi izbegle tu intervenciju.

Za ugovor o poravnanju važe osnovna načela Zakona o obligacionim odnosima, kao što su načelo autonomije volje, načelo ravnopravnosti strana, načelo savesnosti i poštenja, zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja, zabrana prouzrokovanja štete, dužnost ispunjenja obaveze. Sud prema članu 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku neće da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima. Uloga suda prilikom zaključenja sudskog poravnanja zasniva se na oceni da li je taj akt u skladu sa prinudnim propisima i moralnim imperativima, i obaveza je suda da ne dozvoli poravnanje koje je tome protivno.

U konkretnom slučaju, stranke su zaključile sporna poravnanja pred sudom, bez primedbi i svojeručno su ih, kao izraženu saglasnost svojih volja, potpisale. Iz sadržine poravnanja od 07.06.2007. godine proizlazi da je nesporan pravni osnov potraživanja iz poravnanja ugovor o zajmu u iznosu od 780.000 evra, koji predstavlja dozvoljeni pravni posao, propisan zakonom. Poravnanjem je određen rok vraćanja duga kao i da će isti biti vraćen bez kamate, ali kako ovde tužilja do poravnanjem određenog roka nije vratila dug tuženom, drugim poravnanjem od 22.10.2007. godine ugovoreno je plaćanje kamate zbog docnje u isplati. Činjenica da je tužilja poravnanjem obavezana da dug plati u stranoj valuti, predmet ne čini nedopuštenim jer se u smislu člana 395. ZOO novčana obaveza koja glasi na plaćanje u stranoj valuti izvršava u dinarskoj protivvrednosti, a nije ugovorena ni nedozvoljena kamata.

Tužilja tužbom tvrdi da je zaključenim poravnanjima obuhvaćen kompletan njen dug prema tuženom i njegovoj porodici (supruzi i dvojici sinova), da iz dokaza veštačenja u krivičnom postupku proizlazi da je ukupan dug tužilje prema tuženom znatno manji od iznosa na koji je zaključeno sporno poravnanje, da je predmetna poravnanja tuženi zaključio bez ovlašćenja ostalih članova porodice, odnosno da za to nije bio aktivno legitimisan, jer su tuženi i njegova supruga 2005. godine potraživanja prema tužilji po osnovu stare devizne štednje preneli na svoje sinove, putem ovlašćenja overenih pred sudom. Tužilja je bila upoznata sa sadržinom predloga za zaključenje poravnanja, njihova sadržina joj je pročitana i pred sudom i u znak potvrde ih je potpisala, samim tim je znala da se zaključenjem poravnanja obavezala da iznos koji je u poravnanju naveden, sa kamatom i rokom dospelosti, isplati tuženom kao poveriocu novčane obaveze, a ne kao punomoćniku trećih lica. Tuženi je ova poravnanja sa tužiljom zaključio u svojstvu poverioca, zbog čega nedostatak punomoćja izdatih od strane članova njegove porodice poravnanja ne čini ništavim. Visina duga tužilje prema tuženom ili prema članovima njegove porodice nije od značaja za odluku o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti. Prema svim okolnostima konkretnog slučaja, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, spornim poravnanjima izražena je slobodna volja tužilje, koja nije suprotna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, te nema mesta primeni člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Za slučaj postojanja mana volje na strani tužilje u momentu zaključenja poravnanja eventualno bi postojali razlozi za rušljivost poravnanja, kakav zahtev u konkretnom slučaju nije podnet u zakonom propisanom roku.

Odredbama člana 141. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je ništav ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Tužilja nije dokazala da se prilikom zaključenja poravnanja tuženi koristio stanjem njene nužde, teškom materijalnom situacijom, nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću i da je time ostvario nesrazmernu korist na štetu tužilje. Naprotiv, tužilja je kao punoletno, poslovno sposobno lice morala biti svesna posledice i rizika koje nosi pravni značaj obavezivanja na novčane obaveze pred sudom.

Na ugovor o poravnanju ne primenjuje se načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, jer međusobna popuštanja učinjena u postupku zaključenja poravnanja ne moraju podrazumevati i ekvivalentnost takvih ustupaka, kako je to propisano članom 1094. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome se zbog prekomernog oštećenja ne može tražiti poništenje poravnanja.

Ostalim navodima revizije se ponavljaju navodi žalbe tužilje koji su pravilno i sveobuhvatno ocenjeni pobijanom presudom.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić