U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Đurđev, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Sanda Suvačar, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 52/21 od 11.02.2021. godine, u sednici održanoj 10.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 52/21 od 11.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2336/2019 od 16.11.2020. godine, prvom stavom izreke, obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tužilaca AA i BB, plaća mesečno iznose od po 7.500,00 dinara za svakog tužioca, ukupno 15.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe 31.12.2019. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, isplatom zaostalih rata odjednom, a ubuduće svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos u slučaju docnje uplatom na tekući račun tužilaca, bliže naveden u izreci presude. Tužbeni zahtev od dosuđenih po 7.500,00 dinara za svakog od tužilaca do traženih po 12.000,00 dinara, je odbijen. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 52.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja izvršnosti odluke, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 52/21 od 11.12.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu (stav prvi izreke) i u delu odluke o troškovima parničnog postupka (stav treći izreke) potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odrdaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 1 ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, koja bi bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1627/19 od 23.10.2019. godine, razveden je brak GG, majke tužilaca i tuženog, oca tužilaca, a zajednička punoletna deca nastavila su da žive sa majkom. Tužioci su rođeni .... godine, a tužilja AA je školske 20.../20... upisala ... fakultet Univerziteta u ..., sa kog fakulteta se ispisala i 02.07.20... godine upisala Fakultet .. u ... „...“, gde je student ... godine. Godišnja školarina je 1.400 evra, a prijave ispita i overe semestra su po 1.000,00 dinara, dok su ukupne potrebe tužilje 26.000,00 dinara mesečno. Tužilac BB je student ... godine Fakulteta „...“, godišnja školarina je 1.500 evra, u koji iznos su uračunati troškovi overe semestra, prijave ispita i školske knjige. Pojedinačno navedene mesečne potrebe tužioca su 26.000,00 dinara mesečno, a tužilac je vlasnik stambeno-poslovne zgrade u ..., koju su kupili roditelji tužilaca i koji objekat zahteva ozbiljna ulaganja jer nije završen i za koji tužilac plaća porez na imovinu. Tužioci žive sa majkom u kući u ..., koja je zaposlena na neodređeno vreme, na radnom mestu ... u ... školi „...“, gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 67.192,80 dinara. Poseduje kuću površine 80 m2 koju izdaje za dnevnu zakupninu u iznosu od 50 evra i dva automobila. Tuženi je rođen ... godine, po zanimanju je ..., zaposlen je u ... školi „...“ na neodređeno vreme i ... je ove škole, gde ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu u iznosu od 75.105,04 dinara. Tuženi ne poseduje nepokretnu imovinu, živi u stanu koji je u vlasništvu njegovog pokojnog oca, a koji je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između tuženog i njegovog sada pokojnog oca. Tuženi je pravnosnažnom presudom obavezan da doprinosi izdržavanju dvoje punoletne dece iz prethodne bračne zajednice sa po 15% za svako dete, odnosno 30% od mesečne zarade koju ostvaruje. Pred Višim sudom u Novom Sadu vodi se postupak radi utvrđenja prava svojine na nepokretnoj imovini stečenoj u braku tuženog i majke tužilaca.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su sudovi primenili materijalno pravo, i to odredbe člana 155. stav 2. i člana 160. Porodičnog zakona, kada su odlučili da je tuženi u obavezi da izdržavanju tužilaca koji se nalaze na redovnom školovanju doprinosi sa iznosima od po 7.500,00 dinara mesečno.

Uslovi za ostvarivanje prava punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisani su članom 155. Porodičnog zakona. Prema stavu 2. ovog člana, punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Izuzetak od ovog pravila propisan je stavom 4. istog člana prema kome nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike.

Smisao odredaba člana 155. Porodičnog zakona, koje se odnose na uslove za izdržavanje punoletnog deteta na redovnom školovanju, je da su roditelji u obavezi da se staraju o školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece, u meri u kojoj im po redovnom toku stvari to omogućavaju životne i materijalne mogućnosti. U ovom slučaju ne postoje okolnosti koje bi dovele do zaključka da je egzistencija tuženog ugrožena, jer ostvaruje redovna mesečna primanja i nema troškove zakupa za stan jer živi u stanu koji je u vlasništvu njegovog pokojnog oca. Osim toga, suprotno revizijskim navodima sudovi su prilikom odlučivanja o visini doprinosa za izdržavanje tužilaca, cenili okolnost da tuženi ima obavezu izdržavanja drugih lica, i u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja odlučili o obavezi tuženog o izdržavanju tužilaca.

Revizijskim navodima, tuženi nije doveo u sumnju zaključak sudova, da je dosuđeni doprinos za izdržavanje tužilaca u srazmeri sa njegovim mogućnostima, kao roditelja. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 155. stav 4. Porodičnog zakona, pozivanjem na nemogućnost zadovoljavanja sopstvenih egzistencijalnih potreba i ukazivanjem da odluka o izdržavanju predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog kao roditelja.

Pretežni deo navoda tuženog u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje tuženi smatra bitnim, a koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ti navodi revizije ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tuženog ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili, nalazeći da je dosuđena visina izdržavanja srazmerna mogućnostima tuženog i da će uz doprinos majke biti zadovoljene potrebe tužilaca, kao i uz dodatno radno angažovanje tužilaca, kao punoletnih i zdravih osoba, radi boljeg životnog standarda.

Ostali navodi revizije kojima se ukazuje da su tužioci menjali fakultete, bez ozbiljne namere i volje za studiranjem, predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka primenom člana 207. Porodičnog zakona u vezi članova 153. i 154. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić