U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Čedo Bojanić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Radenović, advokat iz ..., radi uređenja ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 473/20 od 29.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 473/20 od 29.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 473/20 od 29.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu P2 165/2019 od 13.07.2020. godine, kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa između mal. GG, rođene GG1 .... godine i tužilaca, babe i dede mal. deteta po modelu: svake druge subote od 17,00 do 19,00 časova, u prisustvu tužene, majke deteta, na ''neutralnom terenu'' u ... (igraonica, park...) i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Neosnovan je revizijski navod da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP. Drugostepeni sud je postupao u okviru svoje nadležnosti. Presuda je zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku na koje je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su baba i deda mal. GG1 po ocu DD. Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P2 64/17 od 04.06.2019. godine, roditeljsko pravo nad mal. detetom je povereno majci deteta, ovde tuženoj, uređen je način održavanja ličnih odnosa između mal. GG i oca DD, koji je obavezan da doprinosi izdržavanju mal. deteta iznosom od 150 evra mesečno.

Mal. GG je rođena ... godine i do sada nije ostvarivala kontakt sa tužiocima. Među strankama nije sporno da tužioci, kao bliski srodnici mal. GG, imaju pravo da održavaju lične odnose sa njom, ali je sporna dinamika njihovog viđanja.

Prema izveštaju organa starateljstva, datog nakon obavljenih razgovora sa strankama i pribavljanja svih podataka o porodici i drugim osobama koje su od značaja za funkcionisanje mal.deteta, u interesu je mal. deteta da uspostavi kontakt sa babom i dedom po ocu, ali je potrebno da kontakt uspostavi postepeno u prisustvu majke, dva puta mesečno u trajanju od jedan-dva sata, sa tendencijom proširenja kontakta ukoliko se steknu uslovi za to, odnosno ukoliko se ostvari komunikacija i korektna saradnja između majke deteta i babe i dede po ocu, koja saradnja aktuelno ne postoji. Prisustvo majke je potrebno jer mal. GG još uvek nije imala kontakt sa babom i dedom, a ni jedna činjenica ne ukazuje na to da će predstavljati problem da se viđanje odvija dva puta mesečno, i to svake druge subote od 17,00 do 19,00 časova na nekom „neutralnom terenu“ u ... .

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi čl. 6. stav 1, 61. stav 5, člana 266. stav 1., u vezi sa članom 270. Porodičnog zakona, imajući u vidu uzrast mal. deteta i činjenicu da do sada nije ostvarivala kontakte sa tužiocima, ocenili da je najbolji interes mal. deteta da uspostavi i održava kontakt sa tužiocima, kao bliskim srodnicima i odredili način održavanja ličnih odnosa, po modelu predloženom od strane organa starateljstva, bliže navedenom u izreci prvostepene presude.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom.

Odredbom člana 266. stav 1. istog Zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a odredbom člana 270. navedenog Zakona, propisano je da pre nego što donese odluku, između ostalog, o zaštiti prava deteta, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Pobijana odluka je zasnovana na nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad, prema kojem su tužioci podobni da im se omogući održavanje ličnih odnosa sa maloletnim detetom. U takvoj situaciji, rukovodeći se zaštitom prava deteta, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda je u najboljem interesu maloletne GG da bude u kontaktu sa tužiocima kao bliskim krvnim srodnicima po ocu, tim pre što nema kotraindikacija da kontakti sa mal. detetom budu rizični po bilo kom osnovu, i to da se uspostave postepeno u prisustvu majke dva puta mesečno u trajnju od sat-dva, sa tendencijom proširenja kontakta po uspostavljanju odnosa bliskosti i poverenja.

Najbolji interes maloletnog deteta da održava lične odnose sa tužiocima se ne dovodi u sumnju navodima revizije da mal. dete do sada nije imalo komunikaciju sa tužiocima. Ove navode tužena je isticala i tokom postupka, a nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da to nije razlog da se detetu uskrati pravo da sa tužiocima za ubuduće izgradi odnose bliskosti poželjan za ovaj stepen srodstva. Upravo imajući u vidu i tu činjenicu određen je postupni model održavanja ličnih odnosa, u prisustvu majke dva puta mesečno u relativno kratkom vremenskom periodu, kako bi dete uspostavilo komunikaciju i postepeno izgradilo osećaj bliskosti sa babom i dedom po ocu.

Navodi tužene kojima ukazuje na loše odnose sa ocem mal. deteta, na odnose tužilaca sa svojim sinom kao i na način održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa ocem, nisu razlog da se sudskom odlukom ograniči pravo deteta da uspostavi i održava lične odnose sa tužiocima kao bliskim krvnim srodnicima. Odlučujuća činjenica za odluku o postavljenom tužbenom zahtevu je da tužioci svojim ponašanjem ne doprinose da kontakti sa mal. detetom budu rizični po bilo kom osnovu i da njihov motiv da održavaju lične odnose sa unukom od strane stručnih lica Centra za socijalni rad nije prepoznat kao protivan interesu maloletnog deteta.

Ostalim navodima revizije tužena ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode tužene koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić