.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4039/2020
23.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Slobodan Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog ... „BB“ d.o.o. ... i tuženog – protivtužioca VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Dragan Repić, advokat iz ..., radi predaje u posed i utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4763/19 od 20.02.2020. godine, u sednici održanoj 23.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4763/19 od 20.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4763/19 od 20.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 884/17 od 24.09.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi su obavezani da se isele iz poslovnog prostora koji je vlasništvo tužioca i nalazi se u ..., u ulici ... ..., na kp.br. .../..., upisano u posedovni list broj ... KO ... i to poslovnog prostora ukupne površine 700 m2, koji se sastoji od hale za tehnički pregled putničkih vozila, radionice, garaže, kancelarijskog i drugog pratećeg prostora, te da navedeni prostor predaju tužiocu u državinu ispražnjen od lica i stvari. Stavom drugim izreke tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca VV kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik poslovnog prostora dimenzija 31 metar h 13 metara, koji se nalazi u ... u ulici ... ..., na kp.br. .../..., iz lista nepokretnosti broj ... KO ..., ukupne površine 700 m2, koji se sastoji od hale za tehnički pregled, radionice, garaže, kancelarijskog i drugog pratećeg prostora, što bi tužilac – protivtuženi bio dužan priznati i dozvoliti da ovo svoje pravo upiše u katastarskim i drugim javnim knjigama je odbijen. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 139.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za naknadu troškova preko dosuđenog do traženog iznosa od 195.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4763/19 od 20.02.2020. godine, žalba tuženih je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena metarijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom tuženih se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po revizji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, revizijom tuženih se ukazuje da vrednost predmeta spora označena u protivtužbi nije pravilno utvrđena, te da je sledom toga za suđenje bio stvarno nadležan viši sud iste vrste, a što spada u domen bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni slovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 02.06.2014. godine, a protivtužba 18.06.2014. godine. Kao vrednost predmeta spora u tužbi i protivtužbi označen je iznos od 100.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na činidbu po tužbi i utvrđenje po protivtužbi u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
