Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3709/18 od 31.10.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime neisplaćenog dela zarade za jun 2014. godine isplati iznos od 28.964,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2014. godine do konačne isplate, na ime dospelog anuiteta za isplatu dela regresa za 2013. godinu iznos od 1.214,40 dinara, na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2014. godinu iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2015. godine do konačne isplate, na ime neisplaćenog regresa za 2015. godinu iznos od 21.054,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2016. godine do konačne isplate i na ime troškova ishrane u toku rada za 2015. godinu iznos od 36.100,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2016. godine do konačne isplate. Tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan u delu razlike od dosuđenog do traženog iznosa regresa za 2014. godinu sa zakonskom zateznom kamatom i za razliku od dosuđenog do traženog iznosa naknade troškova ishrane za 2015. godinu sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da za tužioca na iznos neisplaćene zarade za mesec jun 2014. godine uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 137.020,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u usvajajućem delu tužbenog zahteva, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog čieničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi da je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan privredni sud (član 17. ZPP), čine sadržinu bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP, koja nije revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 2. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na osnovu Ugovora o radu od 13.02.2009. godine i Aneksa ugovora o radu od 01.02.2010. godine. Tačkom 5. navedenog aneksa ugovoreno je da zaposleni ima pravo na druga primanja u skladu sa zakonom i ugovorom o radu i to naknadu za ishranu u toku rada u bruto iznosu od 185,44 dinara dnevno, kao i regres za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa zakonom. Za juni mesec 2014. godine tuženi je sačinio obračun zarade na ime tužioca i isti dostavio tužiocu u ukupnom iznosu od 42.726,00 dinara, od čega mu je na ime akontacije isplaćeno 13.762,00 dinara. Sporazumom o isplati zarada kod tuženog od 30.06.2014. godine koji je zaključen između predsednika Sindikata tuženog i direktora tuženog predviđeno je da će zaostale zarade za april, maj i juni 2014. godine biti isplaćene zaposlenima procentualno u zavisnosti od realizacije u predstojećim mesecima i obavezama koje su zatečene u tuženom preduzeću. Odlukom direktora tuženog od 29.12.2015. godine utvrđena je visina regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2014. godinu u neto iznosu od 1.000,00 dinara i za 2015. godinu u neto iznosu od 21.054,00 dinara (sa rokom isplate najkasnije do 31.12.2016. godine). Tužilac je ostvario pravo na korišćenje godišnjeg odmora u 2013. i 2014. godini u trajanju od 20 radnih dana. Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Reo br 5/2014 od 29.04.2014. godine koje je postalo pravnosnažno 06.08.2014. godine otvoren je stečajni postupak nad tuženim u skladu sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR), potvrđeno je usvajanje plana u svim klasama kojim su obuhvaćena potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku sa presekom stanja na dan 30.11.2013. godine. Prema usvojenom planu klasu VII čine stečajni neobezbeđeni poverioci, a formirana je shodno kriterijumu iz člana 165. stav 3. u vezi člana 54. stav 4. tačka 3. Zakona o stečajnom postupku. Planom nisu obuhvaćena potraživanja tužioca po osnovu neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2013. i 2014. godinu, a predviđeno je da se odmah po pravnosnažnosti plana tamo gde postoje uslovi izvrši prebijanje međusobnih obaveza, a zatim izvrši otpis duga u iznosu od 40%, te da se izvrši izmirenje preostalih potraživanja poverilaca bez otplate kamate u roku od 9 godina uz 2 godine grejs perioda i otplatu u narednih 7 godina u 7 jedanakih anuiteta koji dospevaju 30.09. svake godine. Potraživanja poverilaca klase VII nastala od dana preseka do dana pravnosnažnosti plana biće izmirena na isti način, kao i potraživanja iz ovog plana, a stečajni dužnik će na dan pravnosnažnosti plana usaglasiti stanje obaveza sa poveriocima. Veštačenjem je utvrđena visina predmetnog potraživanja s tim što je veštak izvršio uvid u navedeni UPPR.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan zbog nedostatka pravnog interesa za podnošenje tužbe na osnovu odredaba Zakona o stečaju.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je regres za 2013. godinu dospeo za naplatu 01.01.2014. godine, posle sačinjavanja preseka potraživanja (30.11.2013. godine), a pre donošenja rešenja o potvrđivanju UPPR od 29.04.2014. godine, što znači da je potraživanje svrstano u VII klasu poverilaca, pa je po planu anuitet za isplatu regresa u iznosu od 1.214,40 dinara dospeo za naplatu 30.09.2017. godine, koji iznos tužiocu nije plaćen. Posebni kolektivni ugovor za građevinarstvo i indrustriju građevinskog materijala Srbije se primenjivao do 29.03.2014. godine, pa kako regres za 2014. godinu nije dospeo za naplatu do tada, tužilac ima pravo na regres utvrđen odlukom poslodavca. Tužiocu takođe pripada neisplaćeni regres za 2015. godinu i naknada za ishranu u toku rada za 2015. godinu po Posebnom kolektivnom ugovoru za delatnost putne privrede koji je stupio na snagu 22.01.2015. godine, s tim što se navedeni KU ne može primeniti i za januar 2015. godine. Potraživanje neisplaćenog dela zarade za juni mesec 2014. godine je dospelo posle donošenja rešenja o potvrđivanju UPPR, pa tužilac ima pravo na iznos od 28.964,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2014. godine jer se tuženi zaključenim ugovorom o radu obavezao da zaposlenom isplaćuje zaradu do kraja meseca za prethodni mesec, kao i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima na iznos razlike zarade.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište drugostepenog suda u pobijanom delu odluke o potraživanju dela regresa za 2013. godinu, regresa za 2014. i 2015. godinu, kao i naknadu troškova za ishranu u toku rada za 2015. godinu, zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 167. Zakona o stečaju, po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Donošenjem rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka "u stečaju". Unapred pripremljen plan reorganizacije pored elemenata iz stava 1. člana 156. navedenog zakona sadrži i odredbu kojom se određuje da će potraživanje poverioca koje nije obuhvaćeno odredbama plana o namirenju poverilaca biti namireno na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase.

Saglasno tome dejstva stečajnog postupka odnose se na potraživanja koja su navedena u planu, odnosno potraživanja koja nisu navedena u planu, a čiji imaoci se nalaze u istom položaju kao poverioci potraživanja koja su planom sadržana, čime se ostvaruje jedna od osnovnih težnji stečajnog postupka – ravnopravnost poverilaca istog položaja te omogućava ostvarivanje prava onih poverilaca koji su izuzeti prilikom izrade plana. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Reo 5/14 od 29.04.2014. godine potvrđeno je usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije kojim su obuhvaćena potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku sa presekom stanja na dan 30.11.2013. godine. Na prava i obaveze stečajnog dužnika koji je nastavio poslovanje nakon potvrđivanja usvajanja plana reorganizacije ne primenjuju se odredbe iz tog plana, budući da ovi pravni odnosi nisu obuhvaćeni vremenskim važenjem plana.

Iz navedenog sledi da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev za isplatu dospelog anuiteta dela regresa za 2013. godinu (na način i pod uslovima namirenja potraživanja poverilaca VII klase), kao i naknadu regresa za 2014. i 2015. godinu i naknadu troškova za ishranu u toku rada za 2015. godinu koja su nastala i dospela nakon preseka stanja po potvrđenom usvajanju UPPR, a prema ugovoru o radu i KU za konkretnu oblast rada. Suprotno navodima revizije, navedeno potraživanje se ne namiruje prema uslovima iz plana, već po članu 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za ishranu u toku rada ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Međutim, u odnosu na neisplaćeni deo zarade za juni mesec 2014. godine drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje. Po članu 14. stav 2. Zakona o štrajku zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja - u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.Tuženi je u postupku isticao da je tužilac u tom periodu učestvovao u štrajku, da nije pripadao grupi radnika koji su obezbeđivali minimum procesa rada, te da mu iz tog razloga ne pripada pravo na zaradu. U vezi navedenog predloženi su i izvedeni dokazi ali je izostala njihova ocena u smislu člana 8. ZPP, pa je zato pobijana drugostepena presuda u navedenom delu morala biti ukinuta kako bi se upotpunilo činjenično stanje od čega zavisi osnovanost tužbenog zahteva u tom delu. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer njihova visina zavisi od ukupnog uspeha tužioca u sporu.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić