Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogršene primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima ... - ... . Tuženi je 03.04.2015. godine doneo Odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojom je između ostalog radno mesto tužioca ukinuto. Dana 06.04.2015. godine tuženi je doneo Uputstvo sa kriterijumima za ocenu rezultata rada zaposlenih. Tuženi je izvršio ocenjivanje tužioca, ali nije primenio bodovanje tužioca u odnosu na druge zaposlene, jer je radno mesto tužioca prestalo da postoji. Predlog programa za rešavanje viška zaposlenih usvojen je 15.04.2015. godine i isti je dostavljen na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikalnim organizacijama kod tuženog, a nakon dobijanja njihovih izjašnjenja tuženi je 08.05.2015. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih. Tuženi je sproveo postupak ocenjivanja rada zaposlenih i sačinio listu zaposlenih koji predstavljaju višak, među kojima je i tužilac. Rešenjem tuženog od 08.05.2015. godine tužiocu je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom, a kao posledica tehnoloških i organizacionih promena kod poslodavca, shodno članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Takođe, tuženi nije mogao da obezbedi tužiocu premeštaj na druge poslove, prevalifikaciju i dokvalifikaciju, rad sa skraćenim radnim vremenonom, rad sa nepunim radnim vremenom i drugim predviđenim merama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tuženi kao poslodavac u svemu postupao u skladu sa svojim zakonskim obavezama, tako što je najpre utvrdio organizacionu strukturu i optimalni broj zaposlenih, a zatim u zakonom sprovedenom postupku doneo program, primenio kriterijume i nakon ocenjivanja zaposlenih sačinio listu zaposlenih koji predstavljaju višak, a zatim doneo rešenja o prestanku radnih odnosa, pa je iz ovih razloga odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave usvojio žalbu tužioca i navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu poništio. Ovo iz razloga što nakon donošenja izmena Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji i ukidanja radnog mesta tužioca, poslove ... obavlja ... tuženog iz čega proizlazi da izmene Pravilnika ne odražavaju faktičko stanje sistematizacije radnih mesta kod tuženog, što rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim, jer i dalje postoji potreba za obavljanjem poslova ukinutog radnog mesta.

Vrhovni kasacioni sud je našao da se osnovano revizijom tuženog ukazuje da se navedeno stanovište drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njihovim radom, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 13/17), kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pogrešno je drugostepeni sud zaključio da za radom tužioca nije prestala potreba, jer poslove koje je on obavljao do ukidanja radnog mesta sada obavlja drugo zaposleno lice. Sud se ne može upuštati u celishodnost Pravilnika o sistematizaciji i opravdanost razloga zbog kojih je ukinuto radno mesto ..., odnosno u opravdanost odluke o ukidanju tog radnog mesta. Ovi razlozi se tiču organizacije rada kod tuženog u koju sud ne može zalaziti. Tuženi je s obzirom na Odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, izvršio izmene Pravilnika i reorganizaciju rada, pa i na način da je poslove koje je obavljao tužilac pridodao poslovima drugog radnog mesta, pa suprotno stanovištu drugostepenog suda, proizlazi da je do promena kod tuženog stvarno došlo. Polazeći od toga da je postupak utvrđivanja viška zaposlenih sproveden u svemu u skladu sa zakonom i okončan rešenjem kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom kao posledica tehnoloških i organizacionih promena kod tuženog, shodno članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, ovaj sud je ocenio da je rešenje o otkazu zakonito.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

S obzirom na uspeh u postupku po reviziji, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove u iznosu od 33.000,00 dinara, za sastav revizije, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP i Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12...99/20)

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić