U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Branislav Stanić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslav Komluški, advokat iz ..., radi naknade troškova izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2449/19 od 16.10.2019. godine, u sednici održanoj dana 04.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana reviziji tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2449/19 od 16.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1006/17 od 29.03.2019. godine, stavom prvim izereke, odbijen je kao neosnovan primarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da joj tužena isplati iznos od 10.241,51 australijskih dolara sa domicilnom kamatom od 09.04.2010. godine do isplate na ime naknade za izdržavanje dato po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju koji je bio zaključen među strankama, te ukupno 9.728,33 australijska dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate sa kamatama od dospelosti četiri pojedinačna iznosa koji u zbiru daju ovaj napred navedeni a predstavljaju troškove vezane za organizovanje putovanja tužene u ... te 16.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2008. godine koji je trošak vezan za sastav ugovora o doživotnom izdržavanju, bliže određeno u izreci. Odbijen je eventualni tužbeni zahtev koji se od primarnog razlikuje samo u toliko što je iznos koji se vraća, a odnosi se na dato izdržavanje iskazan u evrima (5.742,50 evra) s`tim što je isplata tražena u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate, a kamata je tražena po stopi Centralne banke Evropske unije takođe od 09.04.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 140.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2449/19 od 16.10.2019. godine (po održanoj glavnoj raspravi) stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena u delu kojim je odlučeno o vraćanju iznosa koji je tužilja isplatila tuženoj na ime obaveze izdržavanja po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 7.057,72 australijska dolara sa domicilnom kamatom od 09.04.2010. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate, dok je u preostalom pobijenom odbijajućem delu za razliku do dinarske protivvrednosti 10.241,52 australijska dolara pobijana presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u preostalom odbijajućem delu zahteva za isplatu troškova sastava ugovora 16.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2008. godine, kao i zahtev za isplatu 1.235 australijskih dolara sa domicilnom kamatom od 20.04.2010. godine do isplate, 5.000 australijskih dolara sa domicilnom kamatom od 18.03.2010. godine do isplate, 1.420 australijskih dolara sa domicilnom kamatom od 11.03.2009. godine do isplate i 2.073,33 australijska dolara sa domicilnom kamatom od 02.08.2010. godine sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. Stavom trećim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u pogledu eventualnog tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 5.742,50 evra. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kompenzacioni prigovor tužene.Stavom petim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 197.982,75 dinara i 65.702, 00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijenu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP,ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je druogstepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu dokaza izvedenih na glavnoj raspravi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku (u raspravi pred drugostepenim sudom) utvrđeno je da su tužilja i tužena sestre i da obe imaju preko ... godina. Tužilja živi u ... gde su i njeni ćerka i zet, a tužena živi sama u ..., nema penziju niti stalne i dovoljne izvore prihoda zbog čega su one zaključile ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen 31.07.2008. godine. Prema odredbama tog ugovora obaveza tužilje je bila da iz ... šalje novac tuženoj i time je doživotno izdržava, a za uzvrat tužena joj za slučaj smrti ostavlja svoju nepokretnost u ... . Obaveza tužilje je da šalje 150 evra mesečno, ali da to čini tromesečno po 450 evra. Zajednica života nije ugovorena, već je predviđeno da se potrebna nega i staranje za slučaj bolesti tužene ostvaruje preko trećeg lica. Tužilja je svoju obavezu izvršavala i iz ... je tuženoj dostavljen novac preko Western uniona uplatama u australijskim dolarima i isplatama tuženoj u dinarskoj protivvrednosti. U septembru 2010. godine iz ... su doputovali ćerka i zet tužilje sa namerom da povedu tuženu u ..., pa su za nju kupili avionsku kartu, uplatili potrebne garancije i obezbedili vize, za šta su imali značajne troškove. Tužena nije shvatila da odlazak u ... treba da bude konačan i trajan i da se u Srbiju više neće vraćati. Došlo je do nesporazuma i ona nije htela da putuje jer je bila spremna samo na odlazak u posetu sestri u ..., posle čega bi se vratila, što tužilačka strana nije prihvatila vršeći pripreme za konačan odlazak tužene u ... . Zbog toga je došlo do prestanka uplata (tužilja je prestala da joj šalje novac za izdržavanje) pa je tužena podnela tužbu za raskid ugovora zbog neispunjenja i presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 2044/11 od 15.04.2014. godine ugovor o doživotnom izdržavanju je raskinut, a prvostepena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1667/15 od 25.08.2015. godine. Protivtužba koju je podnela tužena u tom postupku (a ovde tužilja) je izdvojen, pa je tako formiran ovaj predmet kojim se traži vraćanje datog povodom izdržavanja po ugovoru kao i naknada troškova učinjenih povodom putovanja tužene u ..., te 16.000,00 dinara plaćenih na ime sastava ugovora o doživotnom izdržavanju. Utvrđeno je da je novac uplaćivan u ... lično tuženoj, a da je ona potpisivala prijem novca i u svakoj uplatnici je jasno naveden datum uplate i iznos u ... dolarima. Tužena je potvrdila da je novac primila, ali da nema evidenciju koliko je to novca ukupno. Novac je slat kao ugovorna obaveza tužilje da tuženoj obezbedi novac za izdržavanje i nije od značaja koje lice je obavilo administrativnu uplatu jer je uplata vršena za račun tužilje i u ispunjavanju njene obaveze prema tuženoj. Utvrđeno je da je za zaključenje ugovora tužilja platila po priznanici 16.000,00 dinara na dan 01.08.2008. godine kao i po priznanicama o slanju novca tuženoj iz ... (od 27.08.2007, 27.10.2007, 05.11.2007, 29.01.2008, 16.04.2008, 01.07.2008. i 10.03.2008. godine) pa je u periodu od 27.08.2007. godine do 08.04.2010. godine, ukupno poslato 10.241,51 australijski dolar. Utvrđeno je da je na ime ispunjenja ugovora tužena primila 7.057,72 australijska dolara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio primarni i eventualni tužbeni zahtev za isplatu na ime naknade za izdržavanje dato po raskinutom ugovoru o doživotnom izdržavanju, troškove vezane za organizovanje putovanja tužene u ... i trošak za sastav ugovora o doživotnom izdržavanju, primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku, zaključivši da tužilja nije dostavili dokaze, niti predložili izvođenje dokaza iz kojih bi na nesumnjiv način proizilazila osnovanost tužbenog zahteva.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje za isplatu iznosa od 7.057,72 australijska dolara,nalazeći da je na ime ispunjenja ugovora tužena primila taj iznos, pa je u obavezi da ga vrati sa kamatom od 09.04.2010. godine (datum poslednje uplate), dok je u preostalom pobijenom odbijajućem delu za razliku do dinarske protivvrednosti 10.241,52 australijska dolara pobijenu presudu potvrdio i odbio kompenzacioni prigovor.

Vrhovni kasacioni sud prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Neosnovano je revizijsko ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Bez uticaja su revizijski navodi tužene kojima se ističe da je tužilja skrivila raskid predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, u situaciji kada je ovaj ugovor raskinut pravnosnažnom presudom. Kada sud izrekne raskid ugovora nesporno je da davaocu izdržavanja pripada naknada za pružena davanja i usluge (član 201. stav 2. ZON) što bi u konkretnom slučaju bio novčani iznos koji je tužena primila na ime izdržavanja, a tužilja je priložila konkretne dokaze - uplatnice na bazi kojih se pouzdano utvrđuje novčani iznos koji je tužilja poslala tuženoj na ime izdržavanja.

S`tim u vezi neosnovano je revizijsko osporavanje pobijene odluke jer pravo na pravičnu naknadu u slučaju raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, pretpostavlja da je do raskida došlo zbog krivice jedne strane (član 201. stav 3. ZON). U tom smislu tužilja ima pravo na ovu vrstu naknade imajući u vidu da je u postupku koji je prethodio donošenju ove odluke svoj zahtev zasnovala i potkrepila dokazima koji govore u prilog tome da razlog za raskid ugovora leži na strani primaoca izdržavanja, a imajući u vidu izričitu odredbu zakona za ovu vrstu naknade. Kod takvog stanja stvari i s`obzirom da pitanje krivice za poremećaj odnosa ugovornih strana nije bilo sporno pravilna je odluka drugostepenog suda.

Zbog svega navedenog i prema shvatanju Vrhovnog kasacionog suda eventualno drugačija odluka o zahtevu tužilje bila bi u suprotnosti sa odredbom člana 12.Zakona o obligacionim odnosima- ZOO (načelo savesnosti i poštenja) i članom 13. ZOO (zabrani zloupotrebe prava).

Pravilno drugostepeni sud zaključuje da tužena nije dokazala osnovanost i visinu svog potraživanja istaknutog kao kompenzacioni prigovor. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1., 154. stav 2. i 163. stav 1-4. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić