U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari AA iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Marković, advokat iz ..., protiv tuženog „VIP MOBILE“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Novom Beogradu, kao pravnog sledbenika „VIP USLUGE“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Jaković, advokat iz ..., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1712/19 od 05.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1712/19 od 05.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 172/17 od 20.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tuženog „VIP USLUGE“ d.o.o. Beograd-Novi Beograd, br. .../... od 30.05.2008. godine, kojim je otkazan ugovor o radu tužilji od 02.04.2007. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu troškova postupka u iznosu od 349.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.02.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tuženog za naknadu troškova postupka i obavezana tužilja da tuženom isplati iznos od 254.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka u iznosu 45.750,00 dinara kao razlike između dosuđenog do traženog iznosa.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1712/19 od 05.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje pravnog prethodnika tuženog br. .../... od 30.05.2008. godine, kojim je otkazan ugovor o radu tužilji od 02.04.2007. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka, sadržana u stavu drugom i trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 306.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok se odbija kao neosnovan zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od dana donošenja odluke do dana izvršnosti presude kao i zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tuženog je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011... 18/2020).

Ispitujući pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... u ..., po zaključenom ugovoru o radu na neodređeno vreme od 02.04.2007.godine. Osporenim rešenjem od 30.05.2008. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada odnosno zbog toga što nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Kod tuženog je pokrenut postupak za utvrđivanje znanja i sposobnosti i rezultata rada tužilje, po zahtevu podnetom 29.04.2008.godine. Rešenjem tuženog od 01.05.2008. godine imenovana je tročlana Komisija za utvrđivanje znanja i sposobnosti i rezultata rada tužilje, u sastavu: BB i VV, koji poseduju VII stepen stručne spreme i GG sa VI stepenom stručne spreme, istim kao i tužilja. U tom sastavu Komisija je dostavila izveštaj od 16.05.2008.godine, potpisan od strane sva tri njena člana. Koristeći se izveštajem komisije, poslodavac je sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u čijem je obrazloženju naveo da je poslodavcu dostavljen izveštaj Komisije u sastavu BB, VV i GG.

Upozorenjem od 21.05.2005. tužilja je upozorena da je učinila povrede radne obaveze iz člana 9.4.1. alineja (a) i tačka 9.4.2. alineja (a) i (c) zaključenog ugovora o radu, tako što nije ostvarivala rezultate rada, odnosno nesavesno i nemarno je postupala kada je 06.05.2008. godine pogrešnom Sektoru kompanije prosledila zahtev za proveru uznemiravanja, zatim 08.05.2008. godine korisniku poslala SMS poruku koja je trebala da mu posluži za plaćanje računa, a sadržala je pogrešan broj, pa je korisnik zbog uplate koja nije proknjižena u roku, bio suspendovan i nije mogao da koristi usluge do ispravljanja greške, istog dana je uveravala korisnika da su mu na računu prikazana odobrenja i popusti, što nije bilo tačno. Navedeno je da tužilja za vreme komisijskog praćenja tokom prijema poziva nije koristila slušalice, što za posledicu ima da korisnik mora da čeka i „priča u prazno“ nekoliko sekundi pre nego što uopšte čuje glas agenta, da je primećeno da konstantno kao case code navodi kod fraudsus penzija za slučaj kada su korisnici suspendovani zbog collection procedure, a za koje je potrebno navesti case kod „račun, postpaid reaktivacija“ i da ovakva greška nepoznavanja procedure predstavlja davanje pogrešnih informacijama kolegama koji su zaduženi za rešavanje ovakvih slučajeva, a u krajnjem ishodu rezultira dužim čekanjem korisnika na akciju od strane „VIP MOBILE“, da je primećena u velikom broju slučajeva tendencija tužilje da informacije koje treba da pruži korisnicima skraćuje i pruža pogrešne informacije u cilju bržeg završavanja razgovora, sa veoma vidljivom nezainteresovanošću za korisnička pitanja ili probleme, što je u suprotnosti sa vrednostima koje kompanija pokušava da unese na ovo tržište, iskazanim u rečenici „Korisnik na prvom mestu“.

Po dostavljenom upozorenju od 21.05.2008. godine, tužilja se izjasnila 26.05.2008. godine. Rešenjem donetim 30.05.2008. godine poslodavac je tužilji otkazao ugovor o radu, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i presudom je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Prema stanovištu drugostepenog suda, primena materijalnog prava nalaže drugačiju ocenu o osnovanosti tužbenog zahteva. Izneti su razlozi da osporeno rešenje o otkazu sadrži formalno pravne nedostatake koji ga čine nezakonitim, s obzirom da je doneto s pozivanjem na izveštaj Komisije od 16.05.2008. godine, bez naznake sastava komisije koja ga je sačinila, kao i bez konkretizacije radnji tužilje koje predstavljaju sadržaj izveštaja, zbog čega se ne može identifikovati izveštaj, a ni zaključiti da je poštovano pravo zaposlene na odbranu. Osim toga, tuženi kao poslodavac nije postupio saglasno odredbi člana 48. Opšteg kolektivnog ugovora, kao i člana 10. stav 2. i člana 4. stav 2. Zakona o radu. Prema odredbi člana 48. stav 4. Opšteg kolektivnog ugovora, ako komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, odnosno ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, poslodavac će zaposlenom ponuditi obavljanje drugog odgovarajućeg posla, a ako takvog posla nema, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, po zakonom utvrđenoj proceduri. Drugostepeni sud je smatrao da je tuženi bio dužan da tužilji ponudi drugo radno mesto ili da konstatuje da takvog radnog mesta nema, pre nego što joj otkaže ugovor o radu, ali da iz izvedenih dokaza proizlazi da tuženi nije postupio na navedeni način, s obzirom da takva konstatacija ne stoji ni u rešenju o otkazu ugovora o radu, niti u upozorenju o postojanju razloga za otkaz, što ukazuje da je tuženi postupio protivno imperativno propisanoj proceduri.

Osporavajući pravilnost pobijane presude, tuženi u reviziji navodi da su u izveštaju komisije i datom upozorenju precizno navedeni razlozi za otkaz ugovora o radu tužilji, da Opšti kolektivni ugovor nije bio na snazi u vreme otkaza ugovora o radu, a sve i da je bio na snazi opet kod tuženog nije bilo mogućnosti da tužilja obavlja posao na nekom drugom radnom mestu jer se za druga radna mesta traži više znanja i sposobnosti.

Revizija je neosnovana u osporavanju pravnosnažne presude kojom je usvojen tužbeni zahtev i poništeno osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje da se razlozima revizije ne mogu otkloniti propusti u postupanju poslodavca kod otkazivanja ugovora o radu.

Prema odredbi člana 179. tačka 1.Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 i 61/05) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, a prema tački 2. istog člana, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Pre primene otkaznog razloga iz tačke 1. navedenog člana, nužno je da poslodavac na pouzdan način utvrdi da je rad zaposlenog nezadovoljavajući i da zaposlenom da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti, sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje rada, što je u konkretnom slučaju izostalo. Neostavljanje roka za poboljšanje rada proizilazi iz činjenice da je obrazovana tročlana komisija dostavila 16.05.2008.godine izveštaj kojim je negativno ocenila tužiljin rad i odnos prema radu, a poslodavac 21.05.2008.godine sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i 30.05.2008.godine tužilji otkazao ugovor o radu. Nepoštovanje navedenih obaveza poslodavca povlači za sobom nezakonitost otkaza sa ovog razloga, u skladu sa Konvencijom MORA broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom broj 166 kojom je propisano da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a ako radnik i posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na neodgovarajući način, radni odnos mu može prestati. Imajući u vidu da je poslodavac propustio da tužilji ostavi jedan određeni rok u kome bi imala šansu da poboljša rad, pa da ponovo oceni da li je došlo do poboljšanja nakon isteka tog roka i da tek nakon te procedure oceni da li su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito. Stoga, revizijsko osporavanje pravnosnažna presuda o poništaju nezakonitog rešenja, nije osnovano, kao ni osporavanje pravilno donete odluke o troškovima postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić