Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Filip Domazet, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Ivo Andrić“ Niš, radi naknade štete, odlujučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 390/20 od 19.01.2021. godine, u sednici održanoj 16.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 390/20 od 19.01.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 390/20 od 19.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 65/18 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od 30.12.2011. godine do 03.01.2018. godine, isplati naknadu štete u ukupnom iznosu od 839.308,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne opredeljene mesečne iznose od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke, dok se preostali iznos od traženog do dosuđenog iznosa odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na napred navedene mesečne iznose obračuna i uplati nadležnim fondovima pripadajuće poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa pozitivnim propisima po stopi i osnovici koja bude važila na dan uplate, a preostale uplate od traženog do dosuđenog iznosa odbija, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 107.745,00 dinara, od toga na ime takse iznos od 24.745,00 dinara, a na iznos od 83.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana isplate, a odbija se zahtev za naknadu troškova od dosuđenog do traženog.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 390/20 od 19.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu stava prvog, drugog i trećeg izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 03.01.2018. godine, a pobijana vrednost novčanog potraživanja je 2.520.005,28 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić