U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Radoslava Petrovića i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 148/20 od 26.01.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 244/2021 od 14.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 07.09.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Todorovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 148/20 od 26.01.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 244/2021 od 14.05.2021. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 148/20 od 26.01.2021. godine, ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 873/10 od 09.06.2017. godine. Okrivljenom AA je u kaznu zatvora uračunato i vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Italiji od 14.03.2019. godine do 15.03.2019. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Niš od 10.07.2020. godine do 26.08.2020. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru Okružnog zatvora u Prokuplju od 26.08.2020. godine do 09.09.2020. godine. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 244/2021 od 14.05.2021. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 148/20 od 26.01.2021. godine preinačena i to u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. KZ za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 873/10 od 09.06.2017. godine, koja je ostavljena na snazi presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K.br. 148/20 od 26.01.2021. godine, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 14.10.2008. godine do 26.11.2008. godine, od 26.08.2020. godine do 09.09.2020. godine, vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 14.03.2019. godine do 15.03.2019. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Niš od 10.07.2020. godine do 26.08.2020. godine, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Todorović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da se iz dispozitiva optužnog akta i izreke presude ne može izvesti zaključak da se radi o krivičnom delu teška krađa iz člana 204. KZ, već da bi se prema navodima iz dispozitiva, odnosno izreke moglo eventualno govoriti o opisu krivičnog dela krađa iz člana 203. KZ. Po stavu odbrane, da bi postojalo krivično delo teška krađa potrebno je da postoji bilo koja odrednica iz tačke 1-6 stava 1. člana 204. KZ, a koja odrednica mora biti uneta u dispozitiv i obrazložena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu krivinog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi, u obrazloženju presude, na strani četiri stav dva dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u preostalom delu ocenjen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac navodi da je na osnovu presude Trgovinskog suda u Kraljevu1P.br. 692/07 od 15.07.2008. godine utvrđena vrednost sporne mašine i to u visini od 3.840.000,00 dinara, a ne veštačenjem - koji dokazni predlog je sud odbio. Po stavu odbrane, postoji pogrešno zaključivanje suda i zanemarivanje odredaba Zakona o parničnom postupku, obzirom da je Trgovinski sud u Kraljevu samo prihvatio iznos koji je tužilac bio spreman da primi umesto tražene stvari bez bilo kakvog upuštanja u utvrđivanje vrednosti dugovane stvari, iz kog razloga je sud u krivičnom postupku morao da izvrši veštačenje, kako bi utvrdio vrednost pokretne stvari, a od koje vrednosti i zavisi pravna kvalifikacija krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa utvrđenom vrednosti oduzete stvari u toku postupka i osporavajući dokaznu vrednost izvedenog dokaza - presuda Trgovinskog suda u Kraljevu 1P.br. 692/07 od 15.07.2008. godine.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić