Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanim delom pravnosnažne drugostepene presude odbijen je u celosti tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati označene novčane iznose na ime neisplaćene penzije u periodu od februara 2016. godine do kraja februara 2019. godine, zbog izvršenih isplata osnovne penzije tužiocu po propisima Međunarodne administracije na području Kosova i Metohije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 25.06.2017. godine, u sporovima radi naknade materijalne štete zbog neisplate penzije licima sa teritorije Kosova i Metohije uzima se u obzir (umanjuje) novčani iznos koji je tužilac primio od strane Međunarodne administracije (UNMIK). Ovaj zaključak Vrhovni kasacioni sud je doneo u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, radi obezbeđivanja jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima. Pobijana drugostepena presuda u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete nastale neplaćanjem penzije u periodu od februara 2016. godine do kraja februara 2019. godine u skladu je sa označenim Zaključkom i opšte prihvaćenim pravilom odštetnog prava da naknada štete ne može biti veća od nastale štete. Isplate izvršene po propisima koje je donela Međunarodna administracija Kosova i Metohije (bez obzira da li se radi o osnovnoj penziji ili nekoj drugoj vrsti naknade), predstvljaju obeštećenje za štetu nastalu neisplaćivanjem penzije koja je tužiocu priznata rešenjem tuženog.

S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stava 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.03.2019. godine radi naknade štete. Podneskom od 16.03.2020. godine tužilac je preinačio tužbu tako što je povećao tužbeni zahtev na iznos od 500.039,16 dinara. O tužbenom zahtevu odlučeno je prvostepenom presudom donetom 25.06.2020. godine, dok je drugostepena presuda doneta 15.10.2020. godine.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić