Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Bulatović, (s tim što branilac u podnetom zahtevu numeriše da podnosi zahtev samo protiv drugostepene presude, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da pobija i prvostepenu presudu) zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1, 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 227/21 od 15.04.2021. godine tako što će okrivljenog AA zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ na osnovu člana 246. stav 5. i člana 1, 2, 4, 5, 22, 42, 43, 45. stav 5. i 6, 54, 56. i 57. osloboditi od kazne ili osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će okrivljeni izdržavati na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija bez elektronskog nadzora.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da je u prvostepenom postupku sud pravilno i potpuno utvrdio objektivno činjenično stanje utvrđujući činjenice koje se odnose na one radnje koje je preduzeo AA i koje on nije ni sporio, ali te radnje same po sebi, bez subjektivnog elementa - direktnog umišljaja, ne mogu predstavljati krivično delo. Po stavu odbrane, iz izreke presude se ne može zaključiti da se radi o nekoj prodaji niti prenosu radi prodaje, već se radi samo o „nekom prenosu za naknadu od 20 evra“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglešeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti, iako je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno radi prodaje prenosio supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to 1 PVC kesu crvene boje u kojoj se nalazilo 515,10 grama opojne droge, na taj način što je za svog bivšeg komšiju „BB“ uz naknadu 20 evra prenosio opojnu drogu marihuanu i to tako što ga je BB pozvao dana 06.03.2018. godine i rekao mu da treba da preveze marihuanu iz ... do Novog Beograda, tačnije do tržnog centra ..., da bi se dana 07.03.2018. godine našao sa BB kod groblja u ..., gde mu je BB predao paket opojne droge marihuane, koju je okrivljeni na mestu suvozača prevezao do ..., kada su policajci izvršili pregled vozila marke „...“, koje je bilo parkirano na drugom spratu parking prostora TC ..., kojim je upravljao okrivljeni AA i na mestu suvozača pronašli jednu veću PVC kesu u kojoj se nalazila opojna droga marihuana.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude koja je u napred navedenom delu potvrđena drugostepenom presudom, jasno proizilaze svi bitni i to kako objektivni (neovlašćeno radi prodaje prenosio supstance koje su proglašene za opojnu drogu) tako i subjektivni elementi (u stanju uračunljivosti, iako je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno) krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

U preostalom delu branilac okrivljenog ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, koje obrazlaže navodima da je presudom Apelacionog suda u Beogradu došlo do povrede zakona koji se odnosi na primenu zakona koji se ne može primeniti i na povrede zakona koje se odnose na odluku o krivičnoj sankciji, s obzirom da, iako je okrivljeni otkrio od koga je nabavio opojnu drogu, Apelacioni sud nije primenio odredbu člana 246. stav 5. KZ (koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela) iz kojih razloga je jasno da je bilo mesta primeni odredbe člana 246. stav 5. KZ, čime se u suštini po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje samo na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ovo stoga što je odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika ( „Sl. glasnik RS br.72/09“- koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela) propisano da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina. Stavom 5. istog člana, propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 4. tog člana, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, može osloboditi od kazne.

Dakle, član 246. stav 5. KZ predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 4. tog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe.

Polazeći od navedenog, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić