Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu predstavljati revizijski razlog nema, dok se navodima da se bitna povreda odredbi parničnog postupka ogleda u nepravilnoj primene odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju na kom su zasnovane nižestepene odluke, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu broj 100146/09 od 10.06.2009. godine, na poslovima ..., koje je obavljao do 21.08.2015. godine kada je tuženi na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 6. i 7. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanja zaposlenih kod tuženog, doneo rešenje broj 101-08/15 od 19.08.2015. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Ugovor je otkazan iz razloga što tužilac nije poštovao radnu disciplinu i pravila ponašanja propisana opštim i pojedinačnim aktima poslodavca i odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, odnosno iz razloga nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca u vezi sa članom 6. Pravilnika o radu, članom 3., članom 5. stav 1. i članom 7. st. 1. i 2. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da se tužilac zaključenim ugovorom o radu obavezao da poštuje radnu disciplinu propisanu pravilnicima, uputstvima, procedurama i drugim pravilima kod poslodavca, da je na osnovu izveštaja o fizičkoj prisutnosti od 08.07.2015. godine, podnetim od strane neposrednog rukovodioca pokrenut disciplinski postupak za utvrđivanje postojanja kršenja propisanih disciplinskih pravila poslodavca od strane tužioca, da je na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka disciplinska komisija dostavila izveštaj generalnom direktoru kojim je utvrdila da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i propisano radno vreme. U rešenju je navedeno da je na osnovu dostavljenog izveštaja komisije, izjave odgovornog lica o ispravnosti evidencije prisustva zaposlenih kroz sistem „špice“, uputstva o korišćenju magnetne kartice i evidencije prisustva kroz sistem „špice“ od 29.04.2009. godine utvrđeno da tužilac u periodu od 01.03.2015. godine do 08.07.2015. godine nije poštovao disciplinska pravila i pravila ponašanja, odnosno propisani raspored radnog vremena predviđen pravilnikom i zaključenim ugovorom o radu, kao i odlukama o rasporedu radnog vremena, tako što je prema evidenciji fizičke prisutnosti i zvaničnim radnim listama: ranije odlazio sa posla, odnosno napuštao radno mesto bez odobrenja neposrednog rukovodioca; kršio propisane procedure evicencije radnog vremena kroz sistem „špice“ i unos podataka u radne liste, odnosno onemogućavao kontrolu prisutnosti od strane nadležnih lica i kršio utvrđeni raspored rada, procedure, evidencije i prisustva i nepravilno ukucavanje i iskucavanje, i to isključivo u danima rada u trećoj smeni, sve bliže navedeno po datumima i vremenu u samom rešenju o otkazu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj 79-8/15 od 04.08.2015. godine. Tokom postupka je utvrđeno i da je evidencija radnog vremena kod tuženog, pored sistema „špice“, vršena i na osnovu radnih lista koje je zaposleni sam vodio i upisivao za sebe i podređenog, a neposredni rukovodilac je listu proveravao i potpisivao, te u tim radnim listama nisu evidentirana odsustva tužioca kao u elektronskoj kontroli. Zarada zaposlenih u spornom periodu isplaćivana je na osnovu podataka u radnim listama koju su potpisivali neposredni rukovodioci i dostavljali ih službi obračuna za sve zaposlene u sektoru koji su vodili. Tokom postupka je utvrđeno i da su zaposleni stavljali primedbe na ispravnost funkcionisanja elektronskog sistema vođenja prisutnosti, koja je potom samo u nekim, ali ne u svim slučajevima, ručno ispravljena, i to prema evidenciji iz radnih lista, dok je iz nalaza i mišljenja veštaka koji je testirao rad sistema „špice“ utvrđeno da sistem radi ispravno, čak i u slučaju kada aplikativni server nije dostupan.

Na temelju ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan, da je rešenje čiji poništaj tužilac traži zakonito, iz razloga što je od dva sistema evidencije radnog vremena zaposlenih pouzdanija evidencija prisutnosti na radu koja se proverava sistemom „špice“, u odnosu na liste zaposlenih, imajući u vidu da je za ... bila zadužena VV, koja je u svom iskazu navela da su zaposleni radne liste vodili i sami i da je ona bila prisutna samo u prvoj smeni, te da se radne liste na mogu prihvatiti kao verodostojne. Prvostepeni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti navodi svedoka da je bilo nepravilnosti u radu ovog sistema, da radne liste u spornom periodu sadrže niz nepravilnosti i da je na kraju i plata obračunavana samo na osnovu evidentiranih sati iz sistema „špice“. Prvostepeni sud nalazi da je bez uticaja prijava generalnom direktoru predsednika sindika o neusklađenosti vremena, jer je ista podneta nakon što je tužilac dobio otkaz, te je zaključak suda da je bitno da su zaposleni počeli da reaguju na navedene nepravilnosti tek pošto su dobili upozorenje sa navođenjem razloga za otkaz ugovora o radu.

Na osnovu istog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zauzeo suprotan pravni stav, nalazeći da je tužbeni zahtev osnovan. Drugostepeni sud polazi od odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i zaključuje da je neophodno, da bi zaposlenom mogao da prestane radni odnos otkazom ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline, da kod zaposlenog postoji svest da svojim ponašanjem krši radnu disciplinu i svest o posledicama koje takvo ponašanje može da proizvede. Nadalje, drugostepeni sud zaključuje da se, s obzirom na tokom postupka utvrđenu okolnost da su kod tuženog postojala dva sistema evidentiranja radnog vremena tužioca i da je utvrđeno postojanje razlike između unosa podataka kroz elektronski sistem i unosa podataka u radne liste, neusklađenost vođenih evidencija prisutnosti na radu ne može tumačiti na štetu tužioca u smislu nepoštovanja radne discipline, posebno u situaciji kada su zaposleni stavljali primedbe na ispravnost funkcionisanja elektronskog sistema vođenja prisutnosti, koja je potom samo u nekim, ali ne u svim slučajevima, ručno ispravljena, a prema evidenciji iz radnih lista. Navedeno posebno imajući u vidu da je radna lista potpisivana od strane neposrednog rukovodioca kao direktora proizvodnje i da je na osnovu tako popunjene radne liste zaposleni primao zaradu. Sledom rečenog drugostepeni sud zaključuje da tuženi nije na nesumnjiv način dokazao svoje tvrdnje da je povreda radne discipline učinjena namerno, odnosno krajnjom nepažnjom od strane tužioca i da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu propisani članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku o tužbenom zahtevu, a za svoju odluku je dao dovoljne razloge, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Revizijom tuženog ističe se da je potrebno utvrditi da li je otkazni razlog utvrđen opštim aktom tuženog, te ukoliko jeste da li je tužilac svojim radnjama prekršio propisana pravila ponašanja koja su sankcionisana otkazom ugovora o radu, te da drugostepeni sud potpuno zanemarujući kompletan dokazni materijal u spisima predmeta donosi zaključak koji apsolutno ne može biti rezultat logičkog razmišljanja, imajući u vidu da su kod tuženog postojala dva sistema za evidenciju radnog vremena tužioca i da sud nije ovlašćen da donosi odluku i utvrđuje procedure rada i način evidencije radnog vremena kod tuženog, pa samim tim nije ovlašćen ni da utvrđuje koja evidencija radnog vremena se smatra merodavnom za utvrđivanje prisutnosti na radu zaposlenih i poštovanje propisanog radnog vremena zaposlenih kod tuženog. Revident ističe da je prilikom utvrđivanja postojanja otkaznih razloga sud bio dužan da pođe od odredbi Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju kojima je predviđeno da se povredom radne discipline kod tuženog ima smatrati neopravdano kašnjenje na rad, odnosno odlazak sa rada pre isteka utvrđenog radnog vremena najmanje tri radna dana u toku meseca i nepravdan izostanak sa rada dva radna dana izastopno ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine. Revident ističe da evidencija „špice“ sadrži tačno i precizno evidentirano vreme dolaska, vreme odlaska i ukupnu prisutnost na radu zaposlenog, dok evidencija radne liste sadrži samo ukupan broj časova ostvarenih na radu, tako da je za otkazni razlog sasvim moguće da iste budu različite, s obzirom da se međusobno ne isključuju, te ističe da je tužiocu bio poznat raspored radnog vremena na sektoru krojenja na kome je radio i procedura evidencije radnog vremena, s obirom da je ista bila definisana kako opštim aktom, tako i pojedinačnim uputstvima koji su bili vidno istaknuti pored aparata za evidenciju radnog vremena i da nema govora o nepostojanju svesti tužioca da je svojim radnjama kršio propisanu radnu disciplinu tuženog u spornim danima.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata revizijske navode tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena. Za nastupanje posledica nepoštovanja radne discipline, u vidu otkaza ugovora o radu, potrebna je svest zaposlenog o nedisciplini.

U toku postupka nižestepeni sudovi su utvrdili da su kod tuženog postojala dva sistema evidentiranja radnog vremena zaposlenih, odnosno prisutnosti zaposlenih na radu, i to evidentiranje radnog vremena u radnim listama, na osnovu kojih je vršena isplata zarade i evidentiranje prisutnosti na radu u elektronskom sistemu „špica“. Međutim, kod okolnosti da je tužiocu plata isplaćivana na osnovu evidencije radnog vremena u radnim listama, ne proizlazi da je njegovo ponašenje bilo u suprotnosti sa prihvaćenom organizacijom rada kod tuženog, nije utvrđeno postojanje namere samovoljnog napuštanja radnog mesta, niti namera nepoštovanja radne discipline i svest o kršenju iste. Ne proizlazi za dokazano da je ostvaren otkazni razlog u nepoštovanju radne discipline, odnosno ponašanju tužioca zbog kog ne može da nastavi rad kod tuženog poslodavca u smislu citirane odredbe Zakona o radu. Ne proizlazi iz osnova navedenog izveštaju komisije, o onemogućavanju kontrole prisutnosti tužioca od strane nadležnih organa poslodavca, odnosno da nema evidencije o prisutnosti suprotno podatku iz radne liste, i o nepravilnom ukucavanju i iskucavanju. Kod takvog stanja stvari, pravilno drugostepeni sud zaključuje da se razlike u sistemima evidentiranja tužiočevog prisustva na radu ne mogu tužiocu staviti na teret u smislu dokazanog nepoštovanja radne discipline, niti se pri utvrđenoj činjenici da je evidencija preko elektronskog sistema menjana po primedbama zaposlenih može smatrati da je dokazana svest tužioca o kršenju radne discipline kako mu se osporenim rešenjem stavlja na teret.

Saglasno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno zaključio da je u konkretnom slučaju tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, te je poništio osporeno rešenje kao nezakonito, zbog čega je tuženi u obavezi da tužioca vrati na rad, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić