Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca mlt. AA iz ..., koga zastupa zakonski zastupnik - majka BB, čiji je punomoćnik Gordana Kovačević, advokat iz ...., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4704/2019 od 16.01.2020. godine, na sednici održanoj 14.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4704/2019 od 16.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4704/2019 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4745/17 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu, putem zakonske zastupnice - majke BB, na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti rođene sestre VV isplati iznos od 2.700.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana prvostepenog presuđenja do isplate, kao i da mu nadoknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 141.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, mlt. tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4704/2019 od 16.01.2020. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu (stavovi prvi i drugi izreke presude).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, odlučeno je o naknadi štete, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete, podneta je 23.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.700.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić