U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ivan Hadnađev, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., sa privremenim boravištem u ..., koju zastupa punomoćnik Branislava Tomašević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1270/2016 od 19.10.2016. godine, postupajući po odluci Ustavnog suda Už 11955/2017 od 15.04.2021. godine, u sednici održanoj 14.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1270/2016 od 19.10.2016. godine, u stavu prvom izreke.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br 16704/11 od 16.10.2015. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA, pa je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa sada pok. VV, vlasnik ½ idealna dela nepokretnosti-porodične stambene zgrade i garaže u ulici ... broj .. u ..., izgrađenih na kat. parceli broj ... KO ..., upisanih u listu nepokretnosti broj .. KO ..., a što je tužena BB dužna priznati i trpeti, da tužilja na osnovu ove presude, u nadležnoj RGZ-Službi za katastar nepokretnosti Beograd upiše pravo svojine na ½ navedenih nepokretnosti, porodičnoj stambenoj zgradi i garaži u ulici ... broj .. u ...; delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ništavo pismeno zaveštanje pred svedocima sačinjeno u Beogradu dana 30.04.2009. godine, potpisano na prvom listu od strane zaveštaoca VV a na drugom listu od strane svedoka GG i DD, proglašeno pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u postupku iza pok. VV O br. 2439/09 dana 24.09.2009. godine u delu kojim je zaveštalac sada pok. VV raspolagao sa ½ idealnog dela nepokretnosti-porodične stambene zgrade i garaže u ulici ... broj .. u ..., izgrađenih na kat. parceli broj .. KO ..., upisanih u listu nepokretnosti broj .. KO ..., dok je tužbeni zahtev do traženog utvrđenja ništavosti pismenog zaveštanja u preostalom delu odbijen, kao neosnovan; obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 496.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1270/2016 od 19.10.2016. godine potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br 16704/11 od 16.10.2015. godine, u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke, kojim je utvrđeno da je ništavo pismeno zaveštanje pred svedocima od 30.04.2009. godine bliže opisano u izreci presude, u delu kojim je zaveštalac sada pok. VV biv. iz ... raspolagao ½ dela garaže u ..., u ulici ... broj .., bliže opisanoj u izreci presude i u tom delu je odbijena žalba tužene, kao neosnovana; ukinuta je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je utvrđeno da je ništavo pismeno zaveštanje bliže opisano u izreci presude u delu kojim je zaveštalac raspolagao sa ½ dela porodične stambene zgrade u ..., u ulici ... broj .., bliže opisanoj u izreci presude i u stavu trećem izreke presude, i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 541/2017 od 21.09.2017. godine odbačena je, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1270/16 od 19.10.2016. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už 11955/2017 od 15.04.2021. godine usvojena je ustavna žalba BB i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 541/2017 od 21.09.2017. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena; poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 541/2017 od 21.09.2017. godine i određeno da navedeni sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1270/16 od 19.10.2016. godine.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je oceno da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, u vezi članova 249. i 250. ZPP, na koju se u reviziji posebno ukazuje. Vrhovni kasacioni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno odbio predloge za veštačenje od strane sudskih veštaka građevinske i ekonomsko-finansijske struke, a drugostepeni sud pravilno ocenio neosnovanim navode žalbe tužene u tom pogledu, s obzirom da u toku postupka stranke nisu dostavile dokaze o ostvarenim zaradama sada pok. VV, niti dokaze na okolnosti stanja kupljenih objekata u ulici ... broj .. i u ... u vreme sticanja i vreme prodaje tih objekata, niti je tužena pružila dokaze o vrsti i obimu radova koji su na tim objektima izvedeni. Zbog nadostavljanja navedenih dokaza veštaci građevinske struke ne bi mogli da izrade nalaze na okolnost doprinosa tužilje i njenog supruga VV u sticanju spornih nepokretnosti. Sve razloge za odbijanje izvođenje ovih dokaza u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se revizijom, takođe, posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je maćeha tužene koja je bila na privremenom radu u ..., u ... i tamo upoznala oca tužene VV, i sa njim tokom 1968. godine u ... zasnovala vanbračnu zajednicu. U vreme upoznavanja tužilja je radila u butiku, a sada pok. ... je radio kao tehnički crtač, a nakon zasnivanja vanbračne zajednice oni su u iznajmljenom prostoru zgrade u kojoj su stanovali osnovali zajednički konfekcijski Atelje „...“, kupili su mašine i opremu i izrađivali su konfekciju i to tako što je tužilja šila, a povremeno je i nadgledala radnike, a sada pok. VV je ugovarao poslove, nadgledao je radnike i po potrebi je i sam u ateljeu radio. Potom su, tokom trajanja vanbračne zajednice, tužilja i otac tužene VV, prodali zajednički atelje u ... sa mašinama, opremom i materijalom za šivenje ĐĐ i njenom suprugu i novcem dobijenim od te prodaje kupili su 10.03.1971. godine kuću u izgradnji sa placem u ... u ulici ... . Tužilja se sa ocem tužene venčala 17.07.1971. godine, započeli su radove radi završetka kupljene kuće u ..., te su se nakon završetka izgradnje te kuće 1972. godine vratili u zemlju i živeli su u toj kući u ... .

Nakon povratka u zemlju, suprug tužilje je ostvarivao prihode iz radnog odnosa i iz svoje osnovane firme, a tužilja, nakon povratka u zemlju, nije radila, bavila se domaćinstvom i bila je angažovana oko izgradnje kuće u ..., tako što je nadgledala radnike. Tužilja i njen sada pok. suprug su prodali kuću u ... i novcem dobijenim od te prodaje dana 30.12.1974. godine kupili su kuću i plac u ... u ulici ... broj .., koju su srušili i izgradili su novu kuću. Izgradnja te kuće trajala je više od četiri godine, a za vreme te izgradnje tužilja je nadgledala majstore i bavila se spremanjem ručkova. U toj kući tužilja i njen suprug živeli su od 1978. godine, sve do prodaje 14.12.2002. godine. Novcem dobijenim od te prodaje tužilja i njen suprug su kupili spornu kuću u ..., u ulici ... broj .. iste te godine, i to 30.12.2002. godine i u toj kući tužilja je sa suprugom VV živela sve do njegove smrti ...2009. godine. Nakon kupovine kuće u ulici ... broj .. tužilja i njen suprug su izgradili garažu.

Tokom trajanja zajednice tužilja i njen suprug, sada pok. VV nisu imali zajedničke dece, a sredstvima zajednice izdržavali su dvoje dece tužilje iz njenog prethodnog braka i tuženu, kojoj je otac, suprug tužilje, kupio stan. Nakon prestanka sa radom, suprug tužilje, sada pok. VV je ostvario domaću starosnu i inostranu penziju.

Dana 30.04.2009. godine suprug tužilje i otac tužene je sačinio pismeno zaveštačenje pred svedocima, kojim je raspolagao svojom imovinom, i to tako što je kuću u delu od ½ i garažu u ... u ulici ... broj .. ostavio ćerki, ovde tuženoj, a drugu polovinu kuće ostavio je tužilji. Ovo pismeno zaveštanje pred svedocima proglašeno je dana 24.09.2009. godine pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, u postupku raspravljanja zaostavštine pok. VV biv. iz Beograda O br. 2439/2009. Tužilja je osporila punovažnost zaveštanja u celosti, jer je zaveštalac, a njen pok. suprug raspolagao sa imovinom od ½ dela, koja predstavlja njenu bračnu tekovinu i istakla je da je u preostalom delu predmetnim zaveštanjem povređeno njeno pravo na nužni nasledni deo, dok je tužena priznala punovažnost pismenog zaveštanja u celosti. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O br. 2439/2009 od 24.09.2009. godine tužilja je upućena na parnicu protiv tužene, radi izdvajanja ½ dela nepokretnosti koje su bile predmet zaveštanja, a po osnovu tekovine, i radi redukcije zaveštanja od 30.04.2009. godine u visni njenog nužnog naslednog dela. Tokom prvostepenog postupka stranke nisu dostavile sudu dokaze o visini zarade tužilje i njenog supruga ostvarenih u ... i o visini zarade koju je nakon dolaska iz ... ostvarivao suprug tužilje, a tužena tokom prvostepenog postupka nije dostavila sudu dokaze o visini obaveze za izdržavanje i rashodima koje su tužilja i njen suprug imali, te dokaze o stanju kuće u ulici ... broj .. i u ..., kako u momentu kupovine tih kuća, tako i u momentu otuđenja.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da kuća u ulici ... broj .. predstavlja zajedničku imovinu tužilje i njenog sada pok. supruga, oca tužene, koju su stekli radom tokom trajanja njihove vanbračne i bračne zajedničke, i to podjednakim doprinosom, zbog čega ½ dela kuće i ½ garaže, u momentu sačinjavanja osporenog pismenog zaveštanja pred svedocima od 30.04.2009. godine nije bila imovina zaveštaoca, sada pok. VV, a kojom je on, kao suprug tužilje, za slučaju smrti mogao raspolagati. Pri tome, sudovi su pravilno primenili odredbe članova 171. stav 1. Porodičnog zakona kojima je regulisano zajedničko upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom i nemogućnost raspolaganja supružnika svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti opterećenja pravnim poslom među živima, te člana 191. istog Zakona, koji reguliše zajedničku imovinu vanbračnih partnera.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi odbili predloge za izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske i građevinske struke, jer ni tužilja, ni tužena nisu dostavile dovoljno dokaza o činjenicama na osnovu kojih bi navedeni veštaci mogli da utvrde vrednost objekata koji su tužilja i otac tužene kupovali i prodavali u toku trajanja vanbračne i bračne zajednice, visinu njihovih zarada, pa samim tim i eventualno veći doprinos oca tužene u sticanju sporne nepokretnosti. Navodi revizije u kojima se ukazuje na istražno načelo propisano Porodičnim zakonom se ne mogu prihvatiti, jer se istražno načelo iz člana 205. tog Zakona odnosi samo na postupke u vezi sa porodičnim odnosima (bračni spor, spor o materinstu i očinstvu, spor za zaštitu prava deteta i za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, spor za poništenje usvojenja i spor za zaštitu od nasilja u porodici), a ne i na spor o imovinskim odnosima supružnika i vanbračnih partnera, radi utvrđivanja doprinosa u sticanju njihove zajedničke imovine.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da za tužilju ne postoje dokazi da je uopšte radila u ..., s obzirom na iskaze svedoka koji su saslušani u prvostepenom postupku, a koji su radili u ..., u Ateljeu „...“, iz čijih iskaza proizilazi da je tužilja radila u ... i da je, zajedno sa svojim suprugom ostvarivala veliku zaradu radom u navedenom ateljeu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude u stavu prvom izreke, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužena u postupku po reviziji nije uspela, pa nema pravo na troškove tog postupka, koje je tražila i opredelila u reviziji (u smislu člana 149.ZPP).

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić