U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ane Matić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu KPO3.br. 22/2020 od 28.10.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po3 35/20 od 16.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 28.09.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ane Matić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu KPO3.br. 22/2020 od 28.10.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po3 35/20 od 16.07.2021. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu KPO3.br. 22/2020 od 28.10.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 06.05.2020. godine do 28.10.2020. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim što će se ukoliko novčana kazna ne bude plaćena u određenom roku, ista zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci, a ukoliko okrivljeni plati samo deo novčane kazne, ostatak kazne srazmerno će se zameniti kaznom zatvora i ukoliko isplati ostatak novčane kazne izvršenje kazne zatvora će se obustaviti. Na osnovu člana 45. stav 3. KZ određeno je da će se jedinstvena kazna zatvora izvršiti tako što će je okrivljeni AA izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., opština ..., ulica ... broj .., stan broj .., koji ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po3 35/20 od 16.07.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog AA a presuda Višeg suda u Beogradu KPO3.br. 22/2020 od 28.10.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Ana Matić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u podnetom zahtevu navodi da je okrivljeni postupao u pravnoj zabludi kada je u pitanju krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom. Po stavu odbrane, objektivno svako može da pročita Krivični zakonik, ali pitanje je da li je svako dužan da to i uradi i to ne samo da pročita nego i da razume da se neko stanje može podvesti pod određeno krivično delo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi, u obrazloženju presude, na strani sedam stav četiri dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u preostalom delu ocenjen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac navodi da su pobijane presude zasnovane na nezakonitom dokazu, jer ni u toku istrage ni u fazi glavnog pretresa nije izvršeno balističko veštačenje, a da izveštaj o pregledu municije Uprave kriminalističke policije od 15.05.2020. godine nije nalaz sudskog veštaka, jer ovim izveštajem jedna policijska služba obaveštava drugu policijsku službu šta je utvrdila pregledom „neka dva metka“. Za izveštaj od 15.05.2020. godine se postavlja pitanje da li se isti može uopšte smatrati dokazom, a ukoliko se može smatrati dokazom, po ostavu odbrane, radi se o nezakonitom dokazu koji je pribavljen protivno odredbi člana 16. stav 1. KZ, te ga je bilo potrebno izdvojiti iz spisa. U spisima predmeta nema dokaza da je javni tužilac odredio balističko veštačenje, a to je očigledno bio dužan da uradi donošenjem naredbe o veštačenju u skladu sa odredbom člana 118. ZKP. Dalje se ističe da nema nikakvih dokaza o tome šta je forenzičar – zastavnik Jovan Savić pregledao i utvrđivao, koja dva metka su njemu dostavljena, iz čega dodatno ovaj dokaz ne može biti korišćen u krivičnom postupku. Takođe, u konkretnom slučaju, policija je podnela krivičnu prijavu i dokaze koje je ona sačinila i čijem izvođenju odbrana nije prisustvovala, iz kojih razloga takvi dokazi ne mogu predstavljati činjeničnu građu, na kojoj se može zasnivati prvostepena presuda.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa postupkom utvrđivanja činjenica koje su od značaja za utvrđivanje postojanja elemenata krivičnog dela iz člana 348. KZ i osporavajući dokaznu vrednost izvedenog dokaza – izveštaj o pregledu municiji Uprave kriminalističke policije od 15.05.2020. godine.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac ponovo ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, vezano za postojanje elemenata krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ, navodeći da u konkretnom slučaju nije dokazano da je nastupilo ugrožavanje sigurnosti, a što je osnovni elemenat bića navednog krivičnog dela. Tokom postupka nije utvrđeno da li su sporne objave prouzrokovale strah i osećaj ugroženosti kod oštećenog, jer je sud odbio dokazni predlog odbrane da se na glavnom pretresu neposredno sasluša oštećeni.U toku dokaznog postupka nije utvrđeno da li su nepristojni komentari na društvenoj mreži „Twitter“ kod pasivnog subjekta stvorili osećaj ugroženosti, zbog čega je samim tim optužba ostala nedokazana. Po stavu odbrane, nije sporno da su napisane reči uvredljivog sadržaja, ali se njihovim objavljivanjem u raspravi sa drugim korisnicima društvene mreže ne može ugroziti sigurnost predsednika Republike Srbije. U toku postupka nije dokazan ni direktan niti eventualni umišljaj, a dokazano je samo nešto što je još 06.05.2020. godine objavljeno u svim medijima, a to je da je na društvenoj mreži „Twitter“ objavljena neka nepristojna reč. Međutim, objavljivanje nepristojnih reči nije delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac na opisani način osporava činjenično stanje vezano za postojanje osećaja ugroženosti kod pasivnog subjekta – oštećenog, a što je suprotno činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, o čemu je sud dao dovoljne razloge na strani šest, stav dva, tri, četiri i pet i strani sedam, stav jedan obrazloženja drugostepene presude, sa kojim razlozima branilac polemiše, osporavajući činjenična utvrđenja u vezi navedenih okolnosti.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog i ako ne numeriše ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 446, 447. i 448. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i povrede zakona iz člana 438. stav 2 tačka 3) ZKP u vezi 446, 447. i 448. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić