Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 955/2020 od 12.01.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca ŽŽ i ZZ i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 982/19 od 21.10.2019. godine potvrđena u delu stava prvog izreke – u odnosu na tužilju BB i u stavu četvrtom izreke, dok je ista presuda preinačena u delu stava prvog i u stavu drugom i petom izreke (stav prvi izreke), tako da sada glasi: obavezuju se tuženi da na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate tužiocu AA iznos od 500.000,00 dinara, tužilji VV iznos od 700.000,00 dinara, tužilji EE iznos od 600.000,00 dinara i tužiocu ĐĐ iznos od 400.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2019. godine do isplate (stav drugi); odbijen tužbeni zahtev u delu preko dosuđenih iznosa do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, odnosno u delu kojim je tužilac AA tražio da se tuženi obavežu na solidarnu isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu od još 300.000,00 dinara, u delu kojim je tužilja VV tražila da se tuženi solidarno obavežu na isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu od još 100.000,00 dinara, u delu kojim je tužilja EE tražila da se tuženi obavežu na solidarnu isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu od još 200.000,00 dinara, u delu kojim je tužilac ĐĐ tražio da se tuženi obavežu na solidarnu isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu od još 100.000,00 dinara i u delu kojim je tužilac maloletni GG tražio da se tuženi solidarno obavežu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate (stav treći).

Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima AA, BB, VV, EE i ĐĐ solidarno naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 702.550,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom petim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i žalba tužene Opšte bolnice „Dr Aleksa Savić“ iz Prokuplja, i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Prokuplju P 982/19 od 22.01.2020. godine u delu kojim je ispravljena prvostepena presuda u stavu jedan izreke, dok je isto rešenje ukinuto u delu kojim je ispravljena prvostepena presuda u stavu petom izreke, bez vraćanja prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci AA, VV, maloletni GG, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ blagovremeno su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužioci – revidenti su u položaju suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora pobijanog dela koja je merodavna za dozvoljenost revizije određuje po vrednosti svakog pojedinog zahteva, a ne prema zbiru vrednosti svih zahteva.

Sledstveno izloženom, revizija tužilaca ŽŽ i ZZ nije dozvoljena jer je vrednost predmeta spora u delu kojim je odbijen njihov zahtev za naknadu nematerijalne štete, u iznosu od po 400.000,00 dinara, niža od vrednosti relevantne za dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tog razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tužilaca AA, VV, maloletnog GG, ĐĐ i EE, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija ovih tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, supruga, majka i ćerka tužilaca JJ preminula je ...2007. godine u tuženoj bolnici, nakon porođaja koji je obavio lekar te bolnice – tuženi II. Pravnosnažnom presudom Kž1 878/14 od 28.01.2015. godine tuženi II oglašen je krivim za krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa krivičnim delo nesavesno pružanje lekarske pomoći iz člana 251. stav 3. u vezi stava 1. tog Zakona koja su imala za posledicu smrt JJ. Intenzitet i dužina trajanja duševnog bola tužilaca, njegov uticaj na njihovo psihičko stanje i sadašnje, odnosno buduće posledice smtri bliskog lica na njihov život detaljno su opisane u nalazu veštaka.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 154. stav 1, 170, 171. i 206. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tužene da solidarno isplate tužiocima – suprugu, deci i roditeljima pokojne JJ, pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove koja im pripada po članu 201. stav 1. tog Zakona. Visinu naknade taj sud je odredio primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je smatrao da je materijalno pravo relevantno za osnov odgovornosti tuženih pravilno primenjeno, ali da je pogrešno primenjena odredba člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, jer su tužiocima AA, VV, ĐĐ i EE dosuđeni viši iznosi naknade, zbog čega je u odnosu na ove tužioce preinačio prvostepenu presudu i dosuđene iznose naknade smanjio. U odnosu na tužioca maloletnog GG (dete rođeno na porođaju, okončanom smrću njegove majke) drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je zahtev ovog tužioca odbio. Po stanovištu tog suda, tužilac maloletni GG je u trenutku majčine smrti bio nesvestan svog i njenog postojanja tako da nije trpeo duševne bolove, a i po nalazu veštaka kod njega nisu uočene psihijatrijske karakteristike koje upućuju na razvojno trpljenje, odnosno negativna osećanja zbog okolnosti nastalih tragičnom smrću majke, pri čemu će i duševni bolovi koji se eventualno budu javili u budućnosti biti manje učestali nego kod njegovih sestara.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Okolnosti ovog slučaja – intenzitet i trajanje duševnog bola supruga, dece i roditelja pokojne JJ i psihički poremećaji nastali kao posledica stresnog životnog događaja opravdavaju novčanu naknadu za tužioce AA, VV, ĐĐ i EE u iznosima koje je odredio prvostepeni sud. Suprotno stanovištu drugostepenog suda, ti novčani iznosi predstavljaju adekvatnu satisfakciju za duševne bolove koje ovi tužioci trpe i trpeće ih ubuduće zbog smrti bliske osobe, i svojom visinom nisu protivni članu 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Pogrešno je drugostepeni sud primenio i odredbu člana 201. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca maloletnog GG za naknadu štete na ime duševnih bolova zbog smrti majke. Pravična novčana naknada za duševne bolove zbog smrti roditelja predstavlja naknadu kako za bol izazvan samim saznanjem za smrt, tako i za sve kasnije bolove koje dete trpi zbog gubitka roditelja. Zbog toga pravo na naknadu štete pripada i detetu koje zbog uzrasta nije moglo da oseti bol zbog same smrti roditelja. U ovom slučaju to pravo pripada i tužiocu maloletnom GG. Njegove duševne patnje ne mogu se procenjivati samo prema trenutku saznanja za smrt roditelja, jer je prirodno očekivati da će on s` vremenom osetiti prazninu zbog nedostatka roditelja i da će to u većoj ili manjoj meri uticati na njegovo psihičko stanje, što nije isključeno ni nalazom veštaka. To je u skladu i sa odredbom člana 203. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da sud, na zahtev oštećenog, može dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku stvari izvesno da će ona trajati i u budućnosti. Visina pravične naknade za ovog tužioca je onaj iznos koji mu je dosuđen prvostepenom presudom.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. u vezi sa članom 153. stav 1. i 154. ZPP. Svakom od tužilaca koji su uspeli u postupku po reviziji dosuđeni su troškovi za njen sastav u iznosu od po 10.800,00 dinara (član 160. stav1. ZPP) i troškovi sudskih taksi, i to: tužiocu AA za reviziju u iznosu od 31.600,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 47.400,00 dinara; tužilji VV i tužiocu ĐĐ za reviziju u iznosu od po 4.600,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od po 6.900,00 dinara; tužilji EE za reviziju u iznosu od 27.600,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 41.400,00 dinara; tužiocu maloletnom GG za reviziju u iznosu od 70.600,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 105.900,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić