Odlučujući o osnovanosti revizije u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se poziva revident, nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP, pa ti navodi revizije nisu razmatrani. Neosnovan je navod revidenta da je drugostepeni sud povredio odredbe člana 383. stav 3. i 386. ZPP. Drugostepeni sud je ispitujući prvostepenu presudu u smislu člana 386. ZPP zaključio da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja neophodno da održi raspravu pred drugostepenim sudom na šta je ovlašćen članom 383. stav 3. ZPP. Na tom ročištu prema potpisanom zapisniku u spisima punomoćnik tužilaca je učinio nespornim da je pok. DD prisustvovala ročištu za overu ugovora o doživotnom izdržavanju i da je zapisnik potpisala.

Prema utvrđenim činjenicama tuženi je sa svojom majkom, sa kojom je živeo u porodičnoj zajednici, zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Opštinskog suda u Beloj Crkvi dana 07.12.2007. godine pod br. 3R-143/07. Tužioci su pravni sledbenici i zakonski naslednici rođene sestre tuženog koja je 02.06.2015. godine podnela tužbu u predmetnom sporu za poništaj, a zatim utvrđenje ništavosti spornog ugovora. Predmetni ugovor je sačinio advokat ĐĐ koji je bio i svedok identiteta primaoca izdržavanja, jer nije imala važeću ličnu ispravu. Utvrđeno je da drugi svedok identiteta, advokat EE, nije poznavao primaoca izdržavanja i nije prisustvovao overi ugovora. Veštačenjem je utvrđeno da je ugovor potpisala primalac izdržavanja, majka tuženog i prethodnika tužilaca, koja je sa tuženim prisustvovala ročištu za overu ugovora.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno je drugostepeni sud primenio odredbu člana 194. i 195. Zakona o nasleđivanju kada je odbio tužbeni zahtev, jer sporni ugovor nije suprotan navedenim zakonskim odredbama, obzirom da je sačinjen u zakonom propisanoj formi i potpisan od ugovornih strana. Stoga činjenica da odredba člana 167. stav 2. ZVP nije dosledno primenjena ne vodi ništavosti ugovora, jer je suština koju primena te procesne odredbe treba da obezbedi, identifikacija ugovorne strane, ispoštovana grafološkim veštačenjem utvrđenom činjenicom da je ugovor potpisala primalac izdržavanja lično.

Neosnovan je revizijski navod da drugostepeni sud svojim odlučivanjem abolira apstraktnu overu ugovora o doživotnom izdržavanju. Revidenti ukazuju na mogućnost da je druga osoba bliska primaocu izdržavanja vođena u sud radi prisustva i potpisa ugovora o doživotnom izdržavanju. Sumnja revidenata otklonjena je grafološkim veštačenjem kojim je utvrđeno da je ugovor, kao primalac izdržavanja, potpisala pravni prethodnik stranaka pok. DD. Ugovor stranaka je zaključen u formi propisanoj članom 195. stav 1. Zakona o nasleđivanju, te ne podleže sankciji ništavosti propisanoj stavom 2. istog člana. Činjenica da sud prilikom overe ugovora nije ispoštovao zakonom propisanu proceduru iz člana 167. stav 2. ZVP za utvrđivanje identiteta ugovorne strane, nema u konkretnom slučaju za posledicu ništavost ugovora. Ovo sa razloga što je ugovor pored tuženog nesumnjivo potpisala pok. DD, kao primalac izdržavanja, upozorena na posledice, čime je pred sudom u propisanoj formi postignuta saglasnost volja ugovornih strana.

Prema članu 70. ZOO ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ako cilj propisa kojim je propisana forma ne upućuje na nešto drugo. Cilj propisa kojim je propisana forma odlučujući je za ocenu valjanosti ugovora kada ta forma nije ispoštovana. U konkretnom slučaju forma ugovora propisana Zakonom o nasleđivanju je ispoštovana, te ugovor nije ništav prema odredbama ovog zakona. Isti nije ništav ni sa aspekta Zakona o vanparničnom postupku, jer je propust u proceduri identifikacije otklonjen ostvarenjem cilja koji se želeo postići propisanom formom, a to je da su ugovor nesumnjivo potpisale ugovorne strane naznačene u ugovoru.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. srav 1. u vezi sa članom 154. ZPP odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer se ne radi o troškovima neophodnim radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić