.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1833/2021
30.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Sava Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2467/20 od 15.09.2020. godine, u sednici od 30.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2467/20 od 15.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4674/17 od 29.05.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tužena naknadi materijalnu štetu u ukupnom iznosu od 98.168,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke tužena je obavezana na isplatu troškova parničnog postupka u iznosu od 172.170,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja predloga za izvršenje do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka za period od dana zaključenja glavne rasprave do podnošenja predloga za izvršenje.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2467/20 od 15.09.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 7.902,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.11.2008. godine do 24.12.2012. godine i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je tužena obavezana da tužilji naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćene zarade za period od 20.08.2008. godine do 20.11.2008. godine u iznosu od 49.458,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2012. godine do isplate, a preko ovako dosuđenog iznosa tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude i tužena obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 155. 800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 19.500,00 dinara.
Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2.tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se nalazila u pritvoru od 22.08.2008. godine do 20.11.2008. godine, ukupno 90 dana, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo iz člana 246. stav 2. KZ. Presudom Višeg suda u Beogradu K 4121/10 od 07.04.2011. godine odbijena je optužba prema tužilji. U vreme lišenja slobode tužilja je bila zaposlena, a u periodu od 01.08.2008. godine do 30.11.2008. godine njena prosečna neto zarada iznosila je 16.486,32 dinara mesečno. Tužilja nije ranije osuđivana, majka je maloletnog deteta koje sama izdržava. Tužilja se obraćala Ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma o naknadi štete, koji nije postignut. Ranijom pravnosnažnom presudom tužilja je ostvarila naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i slobode usled neosnovanog lišenja slobode.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanim delom drugostepene presude prvostepena presuda preinačena i tužena obavezana da tužilji naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćene zarade za sporni period sa pripadajućom kamatom.
U postupku je utvrđeno da je u spornom periodu tužilja bila neosnovano lišena slobode u trajanju od 90 dana, te da je bila u radnom odnosu u Preduzeću „BB“ DOO sa utvrđenom visinom prosečne mesečne neto zarade. Tužilja je bez svoje krivice u spornom periodu izostala sa posla i nije primila zaradu koja joj pripada, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužena u obavezi da joj naknadi štetu u visini izostale zarade, u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 560. i 584. Zakonika o krivičnom postupku.
Neosnovani su revizijski navodi da tužilja nije dostavila dokaz na okolnost da joj u spornom periodu nije isplaćena zarada, odnosno da je neisplaćivanje zarade u uzročno-posledičnoj vezi sa njenim boravkom u pritvoru. Međutim, iz odredbe člana 105. stav 1. Zakona o radu proizilazi da zaposleni zaradu primaju za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, pa budući da je nesporno da tužilja u spornom periodu nije mogla obavljati rad zbog neosnovanog lišenja slobode, nije bio potreban drugi dokaz da joj u ovom periodu zarada nije isplaćena, kako se to revizijom neosnovano navodi.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
