Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 19.05.2003. godine tužilac kao prodavac i tuženi kao kupac zaključili su ugovor o kupoprodaji dve mašine, i to jedne mašine za izradu ... i jedne mašine za izradu ... i ... . Obe mašine su bile marke ... . Kupoprodajna cena za obe mašine je iznosila 3.000 evra. Tuženi je tužiocu uplatio kaparu od 500 evra na dan zaključenja ugovora i obavezao se da mu u narednih šest mesečnih rata isplaćuje po 420 evra, počev od 05.06.2003. godine do 10.11.2003. godine, i da na taj način isplati u potpunosti kupoprodajnu cenu. Tužilac je mašine, koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji, predao tuženom i iste su se nalazile kod tuženog neprekidno od dana predaje. Pošto tuženi nije isplatio kupoprodajnu cenu, tužilac je dana 22.09.2003. godine podneo tužbu za ispunjenje ugovora isplatom preostalog dela kupoprodajne cene. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu, Sudska jedinica u Aranđelovcu P 33538/10 od 01.02.2012. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu isplati preostalu kupoprodajnu cenu za navedene mašine u iznosu od 2.500 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2003. godine (momenat dospelosti isplate kupoprodajne cene) do isplate. Presuda je izvršena u izvršnom postupku.

Međutim, pored toga tužilac smatra da mu je neizvršenjem ugovorne obaveze, odnosno neisplaćivanjem kupoprodajne cene u ugovorenom roku, tuženi pričinio štetu u vidu izmakle dobiti zbog nekorišćenja mašina koje su predmet ugovora o kupoprodaji, koju bi tužilac ostvarivao po redovnom toku stvari da su se mašine nalazile u njegovom posedu do dana isplate kupoprodajne cene, jer bi upotrebom ovih mašina ostvarivao dobit. Veštačenjem preko veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da bi izmakla dobit za tužioca za utuženi period iznosila 2.852.748,27 dinara, a sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom proporcionalnom metodom ova šteta bi iznosila 6.827.210,49 dinara, pod pretpostavkom da bi u slučaju organizovane proizvodnje tužilac imao mesečnu dobit po svakoj mašini 150 evra.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev neosnovan.

Tuženi je tužiocu isplatio ukupnu kupoprodajnu cenu tako što je izvršena pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 33538/10 od 01.02.2012. godine, pa je ostatak kupoprodajne cene sa pripadajućom zateznom kamatom isplaćen tužiocu. Stoga u konkretnom slučaju nema uslova za primenu pravila o sticanju bez osnova. Takođe, ne postoji ni materijalna šteta u vidu izmakle dobiti na tužiočevoj strani, jer je tužilac već tražio ispunjenje ugovora i isplatu ugovorene kupoprodajne cene, tako što je vodio parnicu koja je okončana u njegovu korist, te je ovo pravo ostvario. Naime, tužiocu je u navedenoj parnici isplaćen ostatak kupoprodajne cene sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2003. godine, kao dana dospelosti isplate kupoprodajne cene do isplate. Tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu veću od visine dosuđene kamate. Pošto je na ovaj način ugovor izvršen, nije moguće tražiti i raskid ugovora o kupoprodaji i povraćaj predatih stvari, kada bi tužilac jedino mogao da traži i naknadu štete u vidu izgubljene dobiti.

Odredbom člana 278. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete. U konkretnom slučaju tužiocu je isplaćena i kamata zbog docnje tuženog u isplati kupoprodajne cene, čime je ugovor u potpunosti izvršen, a tužilac nije dokazao da je pretrpeo veću štetu niti obim te štete.

Sud je cenio i navode revizije, pa je našao da su neosnovani. Naime, sud je za svoju odluku dao jasne, pravilne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata, što čega su suprotni revizijski razlozi neosnovani.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić