Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mumin, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., koju u revizijskom postupku zastupa Milorad Konstantinović, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o revizijama parničnih stranaka, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4215/19 od 23.12.2019. godine, u sednici održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4215/19 od 23.12.2019. godine u stavu drugom izreke u preinačujućem delu i odluci o troškovima postupka (stavovi tri i četiri izreke) i predmet se u tom delu vraća istom sudu na ponovno suđenje.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4215/19 od 23.12.2019. godine u stavu drugom izreke u potvrđujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Ispravljenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 500/18 od 20.04.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav kupoprodajni ugovor od 30.01.2012. godine zaključen između VV kao prodavca i tužene BB, rođene BB1 kao kupca, overen kod Osnovnog suda u Novom Sadu pod Ov3 .../... dana 19.12.2012. godine, u delu gde se kao predmet kupoprodaje utvrđuje porodična stambena zgrada broj ... prizemlje u ulici ... ... i zgrada broj ... prizemlje u istoj ulici, obe sagrađene na kat. parceli broj ... upisane u LN br. ... KO ... . Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je isti sudski overeni kupoprodajni ugovor bez pravnog dejstva u istom delu. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilac AA vlasnik u celosti sa 1/1 dela na nepokretnostima upisanim u LN br. ... KO ... porodična stambena zgrada broj ... prizemlje u ulici ... ... i zgrade br. ... prizemlje u istoj ulici, obe sagrađene na parceli broj ..., po pravnom osnovu ulaganje sopstvenih sredstava u izgradnji na tuđem zemljištu, koja je bila u vlasništvu VV, pa je tužena BB rođena BB1, obavezana da tužiocu izda ispravu podobnu za prenos prava vlasništva sa njenog imena na tužiočevo u celosti sa 1/1 delova ili će se to učiniti na osnovu ove presude. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu AA na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 682.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje drugog reda GG, kojim je tražila da se utvrdi da je kao zakonski naslednik babe po majci VV a po rešenju o nasleđivanju Osnovnog suda u Novom Sadu O 2904/17 od 04.12.2017. godine, suvlasnik sa ¼ dela nepokretnosti upisanih u LN br. ... KO ... parcele br. ..., površine 2 ara, 24 m i parcele br. ... površine 5 ari i 4 m, po pravnom osnovu nasleđivanja, te da se tužena obaveže da joj izda ispravu podobnu za prenos prava vlasništva sa svog imena na njeno ime.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4215/19 od 23.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužioca da se odredi prekid postupka. Stavom drugim izreke, delimično je usvojena žalba tužene pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA, u delu kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik preko ½ dela na opisanim nepokretnostima upisanim u LN br. ... KO ..., pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade troškove parničnog postupka isplati iznos od 448.725,00 dinara (umesto ranije dosuđenog iznosa od 682.850,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. U preostalom pobijanom usvajajućem delu, prvostepena presuda je potvrđena a žalba tužene u tom delu odbijena. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 26.350,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove žalbenog i revizijskog postupka od 126.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, obe parnične stranke tužilac i tužena su blagovremeno izjavili svoje revizije, obe zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena u smislu noveliranog člana 403. stav 3. ZPP (članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP – „Sl. glasnik RS“ br.55/14) jer označena vrednost predmeta spora od 3.200.000,00 dinara ne doseže novčani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 13.02.2013. godine sa označenom vrednosti predmeta spora od 3.200.000,00 dinara, a preinačena je podneskom od 25.04.2017. godine, povećanjem tužbenog zahteva. Kako označena vrednost predmeta spora na dan preinačenja tužbe očigledno ne prelazi navedeni novčani cenzus merodavan za pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz izloženog razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je revizijski navod o učinjenoj bitnoj povredi iz tačke 12. citirane zakonske odredbe, zato što ona ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je bio u braku sa sada pok. DD od 1985. do 2007. godine, kada su se razveli. U braku su dobili ćerku GG (rođenu ... godine). Tužena BB (rođena ... godine) ćerka je iz prvog braka sada pok. DD, a sestra po majci GG, dok je sada pok. VV, njihova baba i DD majka. U brak sa sada pok. DD, tužilac je uneo svoju posebnu imovinu, čija je ukupna vrednost 65.000 DEM a koju su činili putnički automobil „...“ dizel star dve godine, garaža od 12 m2, na ... i jedinstva i 30.000 DEM koje je nasledio od svoje babe. Nakon venčanja, tokom 1985. godine, tužilac se uselio u stan koji je sada pok. DD dobila od ... ... gde je bila zaposlena u kome su živeli do 1988. godine, kada je DD prihvatila ponudu svog poslodavca da ovaj stan vrati a zauzvrat da joj poslodavac odobri stambeni kredit. Pok. DD i tužilac su zatim kupili stan u ... 51 površine od 76 m2, u koji su se uselili tokom 1988. godine. Sredstva za kupovinu ovog stana obezbeđena su iz tri kredita koje je podigla DD, tužiočevog kredita i njegove ušteđevine, pa je taj stan upisan kao njihovo suvlasništvo sa po ½ dela. Tokom 1993. godine oni su ovaj stan zamenili za dva manja stana, tako što je DD pripao u svojinu stan površine od 37 m2, na ... u ulici ... br. ..., a tužiocu stan površine od 33 m2, na ... u ... broj ... . Tada se u ćerkin stan u ulici ... uselila pok. VV koja je do tada stanovala u svojoj kući u ulici ... br. ... . Tužilac je u periodu od 1993. do 1996. godine, kada ga je prodao, izdavao svoj stan u ul. ... i od toga ostvarivao zakupninu koju je uneo u finansiranje izgradnje nove kuće. Predmetna nepokretnost upisana u LN br. ... KO ... izgrađena je na parceli br. ... u ukupnoj površini od 2 ara i 24 m2 na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada br. ... i pomoćna zgrada broj ... bila je upisana kao privatna svojina VV sa 1/1 delova, a ona je bila upisana kao korisnik ovog zemljišta. Utvrđeno je da su tužilac i njegova supruga sada pok. DD uz saglasnost njene majke VV, svojim novčanim sredstvima stečenim radom u bračnoj zajednici i od posebne imovine tužioca u periodu od 1993-1998 godine finansirali rušenje stare kuće i izgradnju nove porodične kuće sa pratećim pomoćnim objektima u ulici ... ... . Oboje su bili zaposleni i ostvarivali redovne zarade koje su trošili na svakodnevni život i potrebe domaćinstva. Stara kuća sa pomoćnim objektima je srušena i izvršena je totalna rekonstrukcija, odnosno izgradnja nove stambene zgrade površine od 90,56 m, što zajedno sa pokrivenom terasom čini površinu od 118,68 m2. U dvorištu su izgrađeni pomoćni objekti od tvrdog materijala i letnja kuhinja, ostava i šupa sa pržionicom, koja je 1998. godine adaptirana u garsonjeru od 19 m2. Od starog materijala porušene kuće iskorišćeno je zanemarljivo malo materijala. U finansiranju ove izgradnje nisu učestvovali ni VV koja je bila primalac penzije i živela u zasebnom domaćinstvu, a ni tužena koja je bila učenik. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđeno je da visina građevinske vrednosti svih navedenih objekata iznosi 75.383 evra, a njihova tržišna vrednost 100.154,00 dinara, pri čemu parcela ... zemljište pod zgradom i zemljište oko zgrade ulaze u utvrđene vrednosti objekata. Kada je nova kuća završena (na gabaritima stare) u nju su se uselili tužilac, sada pok. DD i njihova zajednička ćerka GG i tužena koja je bila učenik i koja je sa njima živela do 2005. godine. U periodu od 1993. do 2005. godine, VV je živela u stanu svoje ćerke u ulici ..., a zatim se vratila, odnosno uselila u zasebnu garsonjeru na adresi ..., a u taj stan se uselila tužena. Tužilac i DD su se razveli 2007. godine pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P br.6461/07 od 25.09.2007. godine. Nakon razvoda DD se preselila u stan u ulici ..., dok se tužena u međuvremenu udala i odselila. U kući u ul. ... ostali su zajednička ćerka GG i tužilac, a pok. VV je živela u zasebnoj garsonjeri. DD je preminula 25.12.2010. godine a VV je preminula 16.05.2017. godine. Dana 30.01.2012. godine, VV je sa svojom starijom unukom ovde tuženom BB, zaključila i potom overila osporeni kupoprodajni ugovor, kojim joj je prodala porodičnu stambenu zgradu br. ... i pomoćnu zgradu br. ..., u ulici ... ... . Na osnovu ovog ugovora je kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti u Novom Sadu, izvršen prenos prava vlasništva sa imena VV na ime tužene. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3592/18 od 04.10.2018. godine, koja je u tom delu potvrđena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 1485/2019 od 13.09.2019. godine utvrđeno je da je taj kupoprodajni ugovor ništav.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i relevantne činjenice da je reč o izgradnji potpuno nove kuće a ne adaptaciji stare i da je to učinjeno novčanim sredstvima ovde tužioca koji je u celosti finansirao rušenje i izgradnju nove porodične stambene kuće sa pratećim objektima, ulaganjem nasleđenih novčanih sredstava iza pok. babe, sredstava dobijenih prodajom kola i garaže ukupne vrednosti od 65.000 DEM kao njegove posebne imovine, te sredstvima ostvarenim izdavanjem stana u ... ulici, kao i prodajom tog stana, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac na taj način, po pravnom osnovu ulaganja sopstvenih sredstava u gradnju i građenjem na tuđem zemljištu na osnovu člana 21. Zakona o osnovima svojinskopravnih odnosa postao isključivi vlasnik predmetnih nepokretnosti. Pritom je imao u vidu da njegova tašta VV kao penzioner i tužena kao učenik nisu ulagale u izgradnju ovih objekata, a da nije dokazano da je sada pok. DD učestvovala u finansiranju njihove izgradnje, pa je u tom delu odlučeno primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP.

Drugostepeni sud je otvorio glavnu raspravu i izveo dokaz saslušanjem svedoka, pa je ocenom svih izvedenih dokaza izveo pravno stanovište zauzeto u pobijanoj odluci. Polazeći od toga da je sada pok. DD bila zaposlena i ostvarivala redovna primanja i da je imala i društveni stan koji je dala u zamenu za stambene kredite, drugostepeni sud je zaključio da je nelogično i neprihvatljivo da ona ni na koji način nije učestvovala u izgradnji nove kuće koja je izgrađena na mestu stare, koja je bila u vlasništvu njene majke, odnosno na placu koji je pripadao njenoj majci. Sledom toga je zaključio da su predmetne nepokretnosti stečene radom u toku trajanja bračne zajednice i da zato predstavljaju njihovu zajedničku imovinu na osnovu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona. Zato je polazeći od zakonske pretpostavke iz člana 180. stav 2. citiranog zakona, ocenio da su supružnici stekli pravo svojine na navedenim nepokretnostima u jednakim udelima. Takođe je ocenio da tužilac nije dokazao da je njegov udeo u zajedničkoj imovini veći od ½ delova, primenjujući pravilo o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, pa je sledom toga odbio tužiočev zahtev za utvrđenje prava vlasništva preko ½ idealnih delova. Pravilno pritom ocenivši da je tužilac prekludiran sa pismenim dokazima priloženim uz podneske iz aprila i maja 2014. godine, kao što je ugovor o kupoprodaji stana iz 1996. godine.

Po pravnom stanovištu ovoga suda, za sada se ne može kao pravilan prihvatiti zaključak drugostepenog suda o tome da tužilac nije sa uspehom oborio zakonsku pretpostavku iz člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, odnosno da nije dokazao da je njegov udeo u zajedničkoj imovini veći od ½ dela, bez obzira na pravilnu ocenu da je bio prekludiran u navedenim pismenim dokazima, među kojima je i ugovor o prodaji stana u ... ulici. Ovo s obzirom na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku u pogledu visine novčanih iznosa koje je tužilac stekao kao svoju posebnu imovinu a za koju tvrdi da ju je uneo u finansiranje izgradnje predmetnih nepokretnosti. To bi bilo od značaja za ocenu visine udela u sticanju zajedničke imovine s obzirom na to da je utvrđeno da su redovne zarade koje su ostvarivali tužilac i njegova supruga DD trošili na potrebe zajedničkog domaćinstva.

Pored toga, drugostepeni sud je propustio da uzme u obzir relevantnu okolnost da je izgradnja predmetnih objekata izvršena na kat. parceli ... na kojoj je bila izgrađena stara kuća u vlasništvu sada pok. VV na kojoj je ona imala pravo korišćenja. U tom smislu nedostaje činjenica koliko iznosi vrednost ove kat. parcele – zemljišta u odnosu na ukupno utvrđenu vrednost predmetnih objekata, budući da bi ta vrednost (koja je na osnovu nalaza sudskog veštaka uračunata u utvrđene vrednosti objekata) predstavljala doprinos sada pok. VV, pa bi time predstavljala posebnu imovinu njene sada pok. ćerke DD, a s obzirom da to nije imovina koja je stečena radom u porodičnoj zajednici na osnovu člana 195. stav 1. Porodičnog zakona.

U ponovnom postupku sud će takođe imati u vidu da su pravnosnažnim ostavinskim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu O br.2904/17 od 04.12.2007. godine za zakonske naslednice sada pok. VV, oglašene ovde tužena i GG (prvobitno označena kao drugotužilja, prema kojoj je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev i odluka nije pod revizijom) a iza čije smrti je obustavljen postupak jer iza nje nije ostala imovina. Međutim, kako je navedenom pravnosnažnom drugostepenom odlukom donetom u ovoj parnici, utvrđena ništavost ugovora o kupoprodaji u pogledu predmetnih nepokretnosti sagrađenih na kat. parceli ... i naložena uspostava pređašnjeg stanja to bi raniji vlasnik navedenih nepokretnosti bila sada pok. VV, čiji su zakonski naslednici oglašeni navedenim pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. Kako su one - ovde tužena i GG zbog prirode pravnog odnosa zato u položaju nužnih suparničara u smislu člana 211. ZPP, to je neophodno da se GG pozove radi izjašnjenja da li će prihvatiti da stupi u parnicu na tuženoj strani jer se ovaj parnični postupak mora okončati u odnosu na oba zakonska naslednika.

Kako odluka o troškovima celog postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić