U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rada Rvović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „Gigatron“ D.O.O. iz Beograda, čiji je punomoćnik Darko Jašarević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2083/19 od 03.02.2020. godine, na sednici održanoj 20.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2083/19 od 03.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Subotici, presudom P1 795/2018 od 20.03.2019. godine, odbio je primarni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je tužilji nezakonito prestao radni odnos i da su apsolutno ništavi sporazum o prestanku radnog odnosa i sporazum o regulisanju međusobnih odnosa, zaključeni 21.03.2018. godine, između tužilje i tuženog i obaveže tuženi da isplati tužilji na ime naknade štete iznos od 400.000,00 dinara, što predstavlja deset zarada koje je tužilja ostvarila dok je bila zaposlena kod tuženog, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja i iznos od 43.915,74 dinara na osnovu zarade, putnog troška i naknade za neiskorišnjeni godišnji odmor, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2018. godine do konačne isplate, pod pretnjom izvršenja (stav prvi izreke). Odbio je eventualni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, te da usled mana volje kao nezakoniti poništavaju sporazum o prestanku radnog odnosa i sporazum o regulisanju međusobnih odnosa, zaključeni 21.03.2018. godine između tužilje i tuženog (stav drugi izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 88.500,00 dinara, u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 2083/19 od 03.02.2020. godine, odbio je žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Subotici P1 795/2018 od 20.03.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotupno utvrđenog činjeničnog stanja, zakonskih razloga na koje ukazuje u obrazloženju revizije, kao posebnu, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da „osporena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, da je izreka presude nerazumljiva, da protivrečni sama sebi i razlozima presude“. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme od 12.06.2017. godine do 11.09.2017. godine, na poslovima ..., zbog povećanog obima posla. Dana 12.12.2017. godine, tužilja i tuženi su zaključili ugovor o radu na određeno vreme, za period od 12.12.2017. godine do 11.03.2018. godine, prema kojem je tužilja obavljala poslove ..., koji prema opisu poslova obuhvataju između ostalog i odgovornost, materijalnu i finansijsku za stanje lagera u prodavnici, organizaciju detaljnog, preciznog i ispravnog popisa na kraju svakog meseca, odgovornost za materijalno i robno zaduženje u prodavnici u kojoj radi, vođenja računa i staranja o ispravnosti poslovne dokumentacije i administracije na kasi, staranje da poslovanje vezano za fiskalnu kasu uvek bude ispravno, odgovornost da se novac iz kase (dnevni pazar) uplaćuje redovno i na vreme, kako je propisano polisama i procedurama firme, organizovanje redovnih kontrolnih popisa po robnim grupama, da svaka grupa bude popisana najmanje jednom tokom meseca. Redovnom internom kontrolom „online“ prodaje artikala kod tuženog je ustanovljeno da u prodavnici u ..., u kojoj je tužilja bila ..., određeni artikli koji su bili rezervisani, fizički nisu na stanju, niti su prošli kroz kasu i takav izveštaj je dostavljen direktoru prodaje, koji je dao nalog za vanredni popis. Kad se ovakav popis radi, kontrolišu se i video snimci iz prodavnice, što je urađeno i tom prilikom i pregledom snimaka utvrđeno da je tužilja stornirala određene račune i izvlačila novac iz kase. Odlukom direktora tuženog o popisu od 21.03.2018. godine je određeno obavljanje popisa i obrazovanje popisne komisije za popis zaliha robe sa stanjem na dan 21.03.2018. godine, u maloprodajnom objektu ..., ulica ... ..., ... . Istog dana, tužilja je radila u prvoj smeni od 08,00 do 14,00 časova, a BB administrator, od 08,00 – 17,00 časova. Posle 17,00 časova BB, i tužilja su obavešteni da će se toga dana obaviti vanredni popis u prodavnici. U tom trenutku, tužilja je bila na putu za ..., pa je rečeno da dođe u prodavnicu kada se vrati u ... . Popisna komisija je oko 20,30 časova došla u prodavnicu, sačekala tužilju, koja je stigla oko 21,00 čas i tada je počeo popis koji je završen oko 03,00 – 04,00 časa narednog dana, 22.03.2018. godine. Osim članova komisije popisu su celo vreme prisustvovali tužilja i BB. Međutim, njih dvoje nisu učestvovali u popisnim radnjama, radili su nivelaciju, lepili cene i spremali radnju. Pre početka popisa, tužilji nije uručena odluka o popisu i sastavu popisne komisije, niti joj je saopšten razlog popisa. Posle završenog popisa, svedena je popisna lista i ustanovljen manjak u visini maloprodajne cene robe, sačinjena je lista artikala koji su bili manjak i utvrđeno da u svesci sa NI obrascima nedostaju obrasci za artikle koji su stornirani. U zapisniku sa popisa koji su potpisali predsednik i članovi komisije utvrđen je manjak od 233.087,00 dinara (194.239,17 dinara bez PDV) i u čemu se sastoji. Tužilji je saopšten rezultat popisa i pokazan snimak na kojem se vidi kako je radila storniranje i izvlačila novac iz kase. BB je tada bio u magacinu, jer članovi komisije nisu želeli da i on vidi snimak. Ceo tok popisa, od momenta ulaska popisne komisije u prodavnicu do izlaska iz nje, snimanje i popis je tekao normalno i nije bilo primedbi. Tužilja nije odgovorila na pitanje zašto je uzimala novac. Istog dana, od strane komisije tužilji je dat pripremljeni formular sporazuma o prestanku radnog odnosa i sporazuma o regulisanju međusobnih odnosa, posle završenog popisa i utvrđene finansijske vrednosti manjka. U sporazumu o regulisanju međusobnih odnosa unet je iznos manjka i unet je iznos duga tuženog prema tužilji, kao iznos koji je preostao posle kompenzacije. Tužilji su od strane predsednika popisne komisije dati na potpis sporazum o prestanku radnog odnosa i sporazum o regulisanju međusobnih odnosa, sa 21.03.2018. godine. Tužilji je objašnjeno da se radi o sporazumnom prestanku radnog odnosa i o pravima koja ima kao nezaposleno lice. Tužilja je oba sporazuma pročitala, videla da joj prestaje radni odnos i sa kojim danom i da će nadoknaditi štetu. Ona nije stavljala primedbe, niti je postavljala pitanja i potpisala je oba sporazuma, u četiri primerka. Tužilji je uručena i lista artikala koji su utvrđeni kao manjak.

Prema sporazumu o prestanku radnog odnosa od 21.03.2018. godine, tužilja i tuženi su se sporazumeli da raskinu ugovor o radu i da tužilji prestaje radni odnos 21.03.2018. godine. Prema sporazumu o regulisanju međusobnih odnosa od 21.03.2018. godine, stranke su se sporazumele da raskinu ugovor o radu i da tužilji prestaje radni odnos sa 21.03.2018. godine i da tužilja posle izvršenog prebijanja potraživanja tuženom duguje iznos od 189.171,26 dinara. Oba sporazuma su potpisana od strane tužilje i ovlašćenog lica tuženog, overena pečatom i zavedena kod tuženog. Tužilja nijednog trenutka nije izrazila nameru da joj prestane radni odnos kod tuženog. Prilikom potpisivanja sporazuma, osim tužilje bili su prisutni VV, neposredni pretpostavljeni tužilji, GG i DD, koji se nalazio u blizini i video da tužilja čita pismeno i potpisuje. Tom prilikom VV nije govorio povišenim tonom, niti je pretio tužilji, iako je atmosfera bila napeta, pošto je pušten snimak. Ostali članovi popisne komisije se nisu obraćali tužilji. Prilikom razgovora VV sa tužiljom i potpisivanja sporazuma BB je bio u magacinu. Posle par dana, VV je pozvao tužilju u „...“ u ..., kojom prilikom joj je uručio sporazum o prestanku radnog odnosa i sporazum o regulisanju međusobnih odnosa, koje je tužilja prethodnih dana potpisala. Tada je bio prisutan i ĐĐ, direktor ljudskih resursa kod tuženog. Tužilja ništa nije negirala od utvrđenog i pitala je do kada treba da izvrši isplatu, VV je i pored postojanja video snimka imao želju da napravi dogovor sa tužiljom, jer sa njom do tada nije bilo problema, te je sačinjen novi sporazum o regulisanju međusobnih odnosa sa 26.03.2018. godine sa istim odredbama kao i sporazum od 21.03.2018. godine, kojim je utvrđeno da tužilja posle kompenzacije tuženom duguje iznos od 143.736,12 dinara (iznos manjka obračunat po nabavnoj ceni). Tužilja nije izvršila nikakve isplate po navedenom sporazumu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilje u skladu sa odredbama člana 163. i 177. Zakona o radu i članom 61, 111. stav 1. i 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 163. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 113/17 – US) je propisano da, zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 177. stav 1. ovog zakona je propisano da, radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Odredbom stava 2. ovog člana, da, pri potpisivanju sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Odredbom člana 4. osporenog Sporazuma o prestanku radnog odnosa je predviđeno da pre potpisivanja ovog sporazuma, zaposleni je pisanim putem upoznat: da po prestanku radnog odnosa nema pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, kao ni pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje za sebe i člana uže porodice koje shodno članu 125. Zakona, ostvaruje korisnik novčane naknade i da ima pravo da se nakon prestanka radnog odnosa prijavi Nacionalonoj službi za zapošljavanje, nadležnoj filijali, prema mestu prebivališta, radi uvođenja u evidenciju nezaposlenih lica i ostvarivanja prava po osnovu nezaposlenosti (zdravstvena zaštita za sebe i članove porodice, ako zaposleni nema mogućnost da bude zdravstveno osiguran po drugom osnovu preko člana uže porodice).

Prema tome, kako je utvrđeno da je tužilja pre potpisivanja sporazuma iste pročitala, videla da joj je prestao radni odnos i sa kojim danom i da će nadoknaditi štetu i sporazum o prestanku radnog odnosa sadržao pisano obaveštenje o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti, to su pravilno odbijeni primarni i eventualni tužbeni zahtev tužilje, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako je odbijena kao neosnovana revizija tužilje, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilja kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić