Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiočev rođeni brat VV i GG su bili u braku od 07.04.1951. godine sve do GG smrti 09.01.1998. godine. Za vreme trajanja njihovog braka VV, kao kupac, zaključio je sa Narodnim odborom Gradske opštine Zemun, kao prodavcem, 23.08.1954. godine ugovor o kupovini i prodaji, čiji je predmet prenos prava svojine na zgradi u ulici ... broj ... (sada ... broj ...), postojećoj na kat. čestici .../... upisanoj u ZKUL ... KO ... .

Za života GG je 08.07.1996. godine sačinila zaveštanje pred svedocima, kojim je svu pokretnu imovinu i kuću i zemljište u ... u ulici ... broj ... kp br. .../... u ZKUL ... KO ..., stečene zajedničkim sredstvima u toku trajanja braka sa VV, za slučaj svoje srmti ostavila svom suprugu VV iz ... . Zaveštanje sadrži njenu izjavu da se sa svojim suprugom dogovorila da posle njene i njegove smrti njihova zajednička imovina (nepokretne i pokretne stvari u stanu) ostanu u nasleđe rođenom bratu VV, njenom deveru, AA, ovde tužiocu.

Istog datuma VV je sačinio zaveštanje pred svedocima kojim je za slučaj svoje smrti supruzi GG ostavio u nasleđe svu pokretnu imovinu i kuću i zemljište u ... u ulici ... broj ... kp.br. .../... upisane u ZKUL ... KO ..., kao i da se sa svojom suprugom dogovorio da posle njene i njegove smrti njihova zajednička imovina ostane u nasleđe njegovom rođenom bratu, a njenom deveru, AA, ovde tužiocu.

Nakon GG smrti, VV je 01.08.1998. godine sačinio novo zaveštanje pred svedocima kojim je pored ostale svoje imovine kuću i zemljište u ... u ulici ... broj ... u ... zaveštao svom rođenom bratu AA, ovde tužiocu.

Dana 27.09.2012. godine VV je, u svojstvu primaoca izdržavanja, sa svojim sestrićem, ovde tuženim, u svojstvu davaoca izdržavanja, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu R .../... dana 26.12.2012. godine, kojim je kao naknadu za dobijeno izdržavanje odredio u korist davaoca izdržavanja prenos prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi u ulici ... broj ... i pomoćnoj zgradi, postojećim na kp br ..., upisanim u ln ... KO ... .

U listu nepokretnosti broj ... KO ... kao isključivi vlasnik porodične stambene zgrade i pomoćne zgrade u ulici ... broj ... (nekadašnje ... ...) u ... upisan je VV, koji je preminuo 19.10.2013. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o nasleđivanju i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 78. Zakona o nasleđivanju je propisano da je zaveštanje jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Članom 155. istog zakona je propisano da je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Prema članu 159. stav 1. zakona ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku, a prema članu 116. istog zakona zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi.

Članom 178. istog zakona je propisano da zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštajnom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.

U konkretnom slučaju, GG je zaveštanjem sačinjenim 08.07.1996. godine, svojim udelom u zajedničkoj imovini stečenoj sa suprugom VV, koju čini kuća i zemljište u ulici ... broj ... (nekadašnje ... ...) u ..., raspolagala u korist svog supruga VV, i po tom osnovu je on nakon njene smrti postao isključivi vlasnik tih nepokretnosti sa udelom 1/1.

Odredba zaveštanja kojom je GG odredila tužioca, svoga devera, za naslednika svog naslednika je ništava, u smislu citirane odredbe člana 159. stav 1. Zakona o nasleđivanju, pa je njegovo potonje raspolaganje tom nepokretnom imovinom, najpre zaveštanjem sačinjenim pred svedocima 01.08.1998. godine, a potom spornim ugovorom o doživotnom izdržavanju od 27.09.2012. godine, bilo u skladu sa ovlašćenjima vlasnika iz člana 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju 26.12.2012. godine sa ovde tuženim, VV je u smislu člana 178. Zakona o nasleđivanju opozvao zaveštanje pred svedocima koje je sačinio 01.08.1998. godine, a kojim je raposlagao svojom imovinom u korist tužioca i taj ugovor je punovažan, jer ne postoje razlozi iz člana 155. Zakona o nasleđivanju za utvrđenje njegove ništavosti.

Suprotno navodima revizije, tužilac nema pravi osnov za sticanje prava svojine na ½ idealnog dela spornih nepokretnosti, koje su predmet spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, kao zaveštajni naslednik pok. GG. On se u smislu člana 116. Zakona o nasleđivanju ne može smatrati zamenskim naslednikom imovine zaveštaoca GG, jer zamenski naslednik zaveštanjem može biti određen ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi. Zaveštajni naslednik GG, njen suprug VV, u smislu odredbi Zakona o nasleđivanju nije bio nedostojan za zaveštajno nasleđivanje niti je dao izjavu da neće da nasledi njen udeo u spornoj nepokretnoj imovini, već je nakon njene smrti stekao svojinska ovlašćenja na njenom delu nepokretnosti, pa je u svojstvu vlasnika, svojim i nasleđenim udelom u nepokretnostima, raspolagao punovažnim pravnim poslom u korist tuženog, na koji način je opozvao svoja ranije sačinjena zaveštanja.

Ostalim navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić