.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2337/2021
07.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milisav Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4916/18 od 10.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 07.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4916/18 od 10.01.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4916/18 od 10.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4916/18 od 10.01.2019. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Loznici P 249/10 od 07.08.2018. godine: u stavu drugom izreke kojim je utvrđeno potraživanje tužioca prema tuženom na osnovu rada i materijala na izradi fasade na kući tuženog prema stanju na dan 31.07.2006. godine u ukupnom iznosu od 2.637,42 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 31.07.2006. godine do isplate, dok je preko tog iznosa do traženih 3.329,84 evra, pobijana presuda preinačena i zahtev za utvrđenje tužiočevog potraživanja za iznos od 692,42 evra, kao i u delu utvrđenja datuma 26.01.2004. godine kao dana zaključenja poravnanja i dana 07.08.2018. godine kao početka računanja kamate, koja utvrđenja su takođe odbijena; u stavu petom izreke, kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog preko utvrđenog dela; i u stavu sedmom izreke kojim je odbijen zahtev tuženog da se nakon prebijanja tužilac obaveže na isplatu razlike međusobnih potraživanja. Prvostepena presuda je preinačena: u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da ne postoji potraživanje tuženog prema tužiocu na dan 26.01.2004. godine kada su stranke zaključile vansudsko poravnanje, u ukupnom iznosu od 3.459 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; u stavu četvrtom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 129,16 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; u stavu šestom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.637,42 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po kamatnoj stopi ECB od 31.07.2006. godine do isplate, a u preostalom odbijajućem delu stava šestog izreke je prvostepena presuda potvrđena; u stavovima osmom i devetom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 370.666,00 dinara. Prvostepena presuda je ukinuta u stavu trećem izreke kojim je izvršeno prebijanje uzajamnih potraživanja do visine od 129,16 evra sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Rešenjem R3 4/20 od 05.11.2020. godine Apelacioni sud u Novom Sadu predložio je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 395. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja konkretnog pravnog pitanja i novog tumačenja prava.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tuženi je, pozivajući se na odredbu člana 395. (pogrešno označeno kao član 404. ZPP) Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) u vezi sa članom 506 stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 395. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su stranke izvršile prenov u smislu člana 348. i 349. ZOO, da su stranke uredile svoj odnos tako što će međusobno izvršiti radove, čime se ugasio postojeći obligacioni odnos i nastao novi, prema kome je tužilac imao obavezu da na kući tuženog izvrede građevinske radove, uz isplatu tuženom iznosa od 2.000 evra na ime razlike između njegovog duga prema tuženom i razlike u vrednosti izvedenih radova, a uz obavezu tuženog da tužiocu izvede autolimarske radove na tužiočevom automobilu.
Kod pravilnog stava drugostepenog suda o prenovu obaveze, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. ZPP, utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 25.07.2006. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 2.637,42 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 83,400 dinara).
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br.55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za ocenu dozvoljenosti revizije u iznosu od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 395. i 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
