.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4777/2020
18.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda PIO, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8299/18 od 23.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8299/18 od 23.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8299/18 od 23.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4110/17 od 06.06.2018. godine, u prvom stavu izreke dozoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska od 07.03.2018. godine. U drugom stavu izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija, isplati označene iznose za period od meseca februara 2014. godine zaključno sa mesecom decembrom 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate. U trećem stavu izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu, na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija, pored iznosa dosuđenih drugim stavom izreke isplati i iznose označene u tom stavu za period od februara 2014. godine pa zaključno sa decembrom mesecom 2017. godine, sa zakonskom zateznom kamatom kao neosnovan. U četvrtom stavu izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija, isplati označene iznose za period od marta 1999. godine zaključno sa januarom 2014. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate kao neosnovan. U petom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8299/18 od 23.10.2019. godine, u prvom stavu izreke odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, u delu koji se revizijom pobija, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete na ime neisplaćene penzije u periodu od marta 1999. godine do januara 2014. godine, zbog zastarelosti. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi, prilikom odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva, istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja cenili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda, izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu uz reviziju nisu dostavljene drugačije pravnosnažne ili revizijske sudske odluke, koje bi ukazivale na drugačiji zaključak.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.03.2017. godine, a vrednost predmeta pobijanog dela spora je 3.604.979,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
