Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3372/20 od 21.12.2020. godine, na sednici održanoj 17.06.2021. godine, doneo je    

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3372/20 od 21.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3372/20 od 21.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 2905/19 od 20.08.2020. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. godine, određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da u ime i za račun tužioca uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje i doprinose za zdravstveno osigurnje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 3372/20 od 21.12.2020. godine, potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2905/19 od 20.08.2020. godine (stav prvi izreke) i odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Prema obrazloženju pobijane drugostepene presude, u konkretnoj situaciji je tužena u utuženom periodu isplatu plate po konačnom i pravnosnažnom rešenju od 29.04.2008. godine uredno vršila, a tužilac do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom nije dostavio dokaze da se tuženoj obraćao pisanim zahtevom radi izmene utvrđenog iznosa plate u skladu sa povećanjem plate u javnom sektoru koja su u međuvremenu vršena, kojima tužilac nije bio obuhvaćen i na koje smatra da ima pravo, te je prema oceni tog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da tužbeni zahtev za isplatu razlike plate sa kamatom je neosnovan, kao i za uplatu razlike doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

U ovoj parnici iz radnog odnosa, prema oceni ovoga suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 23.08.2019. godine.

Prema obrazloženju pobijane drugostepene presude visina razlike od isplaćene do plate koju bi tužilac ostvario primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke za period od avgusta 2016. godine do avgusta 2019. godine, iznosi 993.932,00 dinara. Taksa na tužbu je određena u ukupnom iznosu od 39.239,00 dinara (prema nalogu za plaćanje sudske takse od 23.08.2018. godine), što shodno Tarifnom broju 1, stav 1. tačka 4. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br.28/94...95/18), odgovara vrednosti predmeta spora u iznosu od 993.932,00 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi isplate tražene razlike plate, kao glavnog zahteva (u konkretnoj situaciji zahtev radi uplate traženih doprinosa ne čini glavni zahtev), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić