Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je održao sednicu veća o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo. Naime, po braniočevim navodima zabranu okupljanja ne može da prekrši jedno lice, jer jedno lice ne može da se okuplja „sa samim sobom“, već ovo delo može biti izvršeno isključivo od strane dva ili više lica.

Krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije u smislu člana 248. Krivičnog zakonika (KZ) čini lice koje za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje.

Odredbom člana 4. stav 2. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 31/20, 36/20, 38/20, 39/20) određeno je da se u zatvorenom prostoru zabranjuju sva okupljanja osim okupljanja koja su od posebnog interesa za rad i funkcionisanje državnih organa i službi, za čije održavanje posebno odobrenje u skladu sa ovom odlukom izdaje ministar unutrašnjih poslova.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljenom stavljeno na teret da je „sa još četiri lica zatečen od strane policijskih službenika PS Mali Iđoš u ugostiteljskom objektu „BB“ u ..., ulica ..., čiji je vlasnik, pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“. Dakle, iz radnje izvršenja opisane u izreci prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA, zajedno sa još četiri lica, zatečen u ugostiteljskom objektu dana 13.04.2020. godine za vreme epidemije, te da nije postupao po odlukama kojima se određuju mere za njeno sprečavanje, jer je postupio protivno članu 4. stav 2. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, stoga se u njegovim radnjama stiču svi kako subjektivni, tako i objektivni elementi krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu napred navedeno, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krvičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni su kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučeno kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić