Prema utvrđenim činjenicama, presudom Višeg suda u Jagodini P 52/17 od 06.10.2017. godine utvrđeno je da je prema ovde tužiocu izvršena diskriminacija po osnovu njegovog prebivališta kao učesnika u ratu u odnosu na druge vojne rezerviste kojima je isplaćena naknada na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, a kojim su dozvoljena sredstva isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština. U ovom postupku tužilac traži naknadu nematerijalne štete koja mu je pričinjena izvršenom diskriminacijom i to za pretrpljene duševne bolove usled povrede prava ličnosti.

Odlučujući o postavljenom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud je isti odbio kao neosnovan usled zastarelosti potraživanja tužioca. Prvostepeni sud nalazi da je šteta nastala, odnosno da je tužilac za istu saznao u momentu donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije dana 17.01.2008. godine. Stoga su do momenta podnošenja tužbe protekli zastarni rokovi za zahtev za naknadu štete. Drugostepeni sud u pobijanoj presudi konstatuje da je u konkretnom slučaju protekao i objektivni rok zastarelosti od pet godina. Iz navedenog razloga potvrđuje prvostepenu presudu kao pravilnu.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je potraživanje tužioca za naknade štete po osnovu izvršene diskriminacije zastarelo.

Zastarelost u skladu sa odredbom člana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima počinje da teče od dospelosti. Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, prema odredbi člana 186. ZOO. U konkretnom slučaju, šteta je nastala u momentu objavljivanja Zaključka Vlade iz 2008. godine, kojim je rezervistima jednog dela zemlje priznato pravo na naknadu, a drugim rezervistima nije. U tom momentu je nastala šteta i u tom momentu je tužilac kao vojni rezervista saznao za štetu, kao i za lice koje je štetu učinilo.

Neosnovani su revizijski navodi tužioca da je šteta nastala onda kada je nastupila štetna posledica u vidu duševnog bola zbog izvršene diskriminacije. Takođe, nasuprot revizijskom navodu tužioca, nastanak štete ne može se vezati ni za presudu kojom je tužiocu utvrđena diskriminacija. Konkretna radnja, odnosno šteta povodom koje tužilac traži naknadu, nastala je donošenjem Zaključka Vlade Republike Srbije.

Kako je od tog momenta do dana podnošenja tužbe protekao objektivni, a u okviru njega i subjektivni rok za podnošenje zahteva za naknadu štete, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je potraživanje tužioca po ovom osnovu zastarelo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić