Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 492/21 od 26.08.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Ivković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo ili tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, bez napuštanja prostorija u kojima stanuje, uz elektronski nadzor.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sudija koja je bila predsednik sudećeg veća prvostepenog suda u istom krivičnom postupku dva puta kao član vanpretresnog veća donosila odluke koje se tiču pritvora, odnosno kao član veća učestvovala u donošenju rešenja od 07.05.2021. godine i od 03.06.2021. godine, kojima je pritvor prema okrivljenom produžavan.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao osnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija Dragana Branković u svojstvu predsednika veća učestvovala u donošenju pobijane prvostepene presude Drugog osnovnog suda u Beogradu K 539/2021 od 08.07.2021. godine kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ-a i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca.

Pored toga, iz spisa predmeta proizlazi i to da je rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu K 539/21 – Kv 508/21 od 07.05.2021. godine o produženju pritvora doneto u veću sastavljenom od sudija: Dejana Garića, kao predsednika veća i sudija Dragane Branković i Luke Pantelića, kao članova veća, a rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu K 539/21 – Kv 628/21 od 03.06.2021. godine o produženju pritvora je doneto u veću sastavljenom od sudija: Dejana Garića, kao predsednika veća i sudija Dragane Branković i Predraga Andrića, kao članova veća.

Iz obrazloženja citiranih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu proizlazi da po nalaženju krivičnog vanpretresnog veća tog suda postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom AA propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP- a, zbog postojanja opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ-a, imajući u vidu da iz iskaza oštećene BB, datog pred nadležnim javnim tužiocem proizlazi da je okrivljeni i ranije od oštećene tražio da mu sedne u krilo i da ju je i tada „žvalavio“ po obrazu, da je okrivljeni koreograf u Kulturno-umetničkom društvu „VV“ i da radi sa decom, a da je oštećena dete staro 12 godina, kao i da iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka – psihijatara dr Svetislava Miškovića i psihologa Dejana Stepanovića od 18.04.2021. godine proizlazi, između ostalog, da veoma izraženi i dugotrajni problemi u seksualnom funkcionisanju, o kojima okrivljeni izveštava, povećavaju verovatnoću da je kod njega, zbog nemogućnosti da se polni nagon zadovolji na adekvatan, zreo i društveno prihvatljiv način, moglo doći do potrebe da se to učini na neki neuobičajen način, koje okolnosti, po oceni veća, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se zadržavanje okrivljenog u pritvoru pokazuje kao nužna mera za nesmetano vođenje predmetnog krivičnog postupka i da se ista svrha ne bi mogla postići izricanjem neke druge blaže mere propisane odredbom člana 188. ZKP-a.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4)... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Kriterijumi za ocenu nepristrasnosti sudije prilikom odlučivanja, obuhvataju subjektivni test nepristrasnosti, koji predstavlja ličnu nepristrasnost sudije, dok se ne dokaže suprotno i objektivni test nepristranosti, kod koga se utvrđuje postojanje ili utvrđivanje činjenica koje mogu izazvati dilemu o nepristrasnosti suda, sasvim odvojeno od ličnog ponašanja bilo kog od članova sudskog veća i obuhvata i situacije funkcionalne prirode pri obavljanju različitih službenih funkcija.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, postoji opravdana bojazan da taj sudija možda nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, najvažnije pitanje je ono vezano za upuštanje krivičnog vanpretresnog veća prvostepenog suda u ocenu stepena sumnje u vezi krivice okrivljenog.

Članom 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima navedenih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu u čijem donošenju je učestvovala sudija Dragana Branković kao član veća, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ-a prema oštećenoj BB, koja je u svom iskazu pred javnim tužiocem navela da je okrivljeni i ranije od nje tražio da mu sedne u krilo i da ju je i tada „žvalavio“ po obrazu, da je okrivljeni koreograf u navedenom kulturno-umetničkom društvu i da radi sa decom, a da je oštećena dete staro 12 godina, kao i da izraženi problemi u seksualnom funkcionisanju kod okrivljenog prema nalazu i mišljenju veštaka psihijatra i veštaka psihologa, ukazuju na verovatnoću da bi se kod okrivljenog mogla javiti potreba da polni nagon zadovolji na neuobičajen način, što znači da je postojanje opravdane sumnje opisano na relativno detaljan način, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudija Dragana Branković je obrazlažući postojanje opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora, izrazila visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog AA, u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru.

Utvrđenje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da je sudija Dragana Branković ocenila da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koji opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđivanje postojanja takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnosti i nepristrasnost, formirano predubeđenje sudije koja je o pritvoru protiv okrivljenog odlučivala dva puta, a pri tome se upustila u ocenu opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela, jeste takvog kvaliteta i predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju nepristrasnost funkcionalne prirode sudije Dragane Branković, dovedena u pitanje, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ove sudije.

Sudija Dragana Branković, u konkretnom slučaju, nije izuzeta od sudijske dužnosti u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sanite Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Haushildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz Ok 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine i Kzz Ok 6/2021 od 22.04.2021. godine, prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP-a, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Navedenu povredu zakona nije otklonio Viši sud u Beogradu donoseći pobijanu drugostepenu presudu u postupku po žalbi na prvostepenu odluku, iako je na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog AA, a zbog koje povrede je ukidanje pobijanih pravnosnažnih presuda neophodno.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP-a ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, radi otklanjanja učinjene povrede odredaba krivičnog postupka.

Imajući u vidu razloge ukidanja pobijanih pravnosnažnih presuda, Vrhovni kasacioni sud se u ovoj presudi nije izjašnjavao o ostalim povredama zakona istaknutim u zahtevu branioca okrivljenog.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić