Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2873/20 od 04.02.2021. godine, stavom I izreke odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Brusu P 192/20 od 06.10.2020. godine u stavu četvrtom izreke. Stavom II izreke, preinačuje se presuda Osnovnog suda u Brusu P 192/20 od 06.10.2021. godine u stavu drugom, trećem i petom izreke, tako da se obavezuje tuženi da tužiocu preda u sudržavinu dograđeni deo stambenog objekta, zgrada broj ..., koji se nalazi na jugoistočnom delu kp. broj ... KO ..., a koji se sastoji od dve sobe dimenzija 3,75 h 6,80 metara i trema dimenzije 2,75 h 6,80 metara, s tim da u ovaj deo vratio tužiočeve stvari koje je izneo i to dva kreveta, jedan kauč, jedan kofer, jedan čiviluk, sve u roku od 15 dana od prijema prepise presude pod pretnjom izvršenja. Obavezan je tuženi da tužiocu preda u sudržavinu jednu lulu od bakarnog materijala koja je sastavni deo bakarnog kazana i frezu marke „...“ tip 8C, sve u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 48.800,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, a zbog toga što se radi o pravnom pitanju od opšteg interesa i pravnom pitanju u interesu ravnopravnosti građana i radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o osnovanosti i dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 408, 403. stav 2. tačka 2. i 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog dozvoljena u odnosu na deo drugostepene presude kojim je preinačena prvostepena presuda i obavezan tuženi da tužiocu preda u sudržavinu deo dograđenog stambenog objekta opisan u izreci drugostepene presude, te da u taj deo vrati tuženikove pokretne stvari, pa u tom delu nema potrebe da se odlučuje o ispunjenosti uslova za posebnu reviziju iz člana 404. ZPP. U preostalom delu drugostepene presude potvrđena je prvostepena presuda u delu koji se odnosi na smetanje državine (stav četiri prvostepene presude), a protiv rešenja koja su doneta u tim sporovima revizija nije dozvoljena po članu 452. stav 5. ZPP ili je preinačena prvostepena presuda u sporu male vrednosti gde takođe revizija je isključena zakonom, pa samim tim i preinačenje u tom delu prvostepene presude ne daje pravo na reviziju iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Otuda u tom delu ovaj sud treba da odluči o dozvoljenosti posebne revizije iz člana 404. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Zauzimajući napred navedeni stav u odnosu na dopuštenost revizije ovaj sud je imao u vidu da je tužilac tokom postupka više puta menjao svoje tužbene zahteva ističući iste po osnovu smetanja državine, uznemiravanja vlasnika, zaštite svojine, činidbe, te da u takvoj situaciji ovaj sud se o dozvoljenosti revizije opredeljuje na bazi izreke presude drugostepenog suda koja i jeste predmet ocene po reviziji. Kako se vidi iz izreke drugostepene presude kada se radi o građevinskom objektu – nepokretnosti u tom delu drugostepeni sud je izbegao formulaciju prvostepenog suda koja se odnosi na utvrđenje smetanja državine i izreka drugostepenog suda u tom delu proističe iz prava na susvojinu i činidbu, te je i ovaj sud u tom smislu tretirao takvu izreku i našao da je u tom telu revizija dozvoljena. Sve ostalo je stvar, kako je navedeno ili smetanja državine ili spora male vrednosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su rođena braća i naslednici sada pok. VV čija zaostavština je raspravljena rešenjem prvostepenog suda O 24/97 od 07.04.1999. godine i to na taj način što su pokojnog VV po osnovu zakona i sporazuma nasledili sinovi AA i to nepokretnost koja se nalazi u ..., a sinovi AA i BB po ½ nepokretnosti koje se nalazi u KO ... i KO ..., Opština ..., a stranke su saglasne da u sastav zaostavštine pokojnog VV ulaze i kazan, freza i motokultivator, kao i da stranke nisu sprovele deobu zajedničke imovine i da su u katastarskom operatu i dalje upisani kao suvlasnici. Polazeći od toga prvostepeni sud nalazi da tuženi sporni deo stambenog objekta ne koristi više od 15 godina, a da mu tužilac ne brani da koristi lulu od kazana i frezu, te da mu je zbog toga u tom delu tužbeni zahtev neosnovan, dok kada se radi o ogradi tuženi je samo na istom mestu umesto stare ograde postavio novu, pa i na taj način ne ugrožava tužiočeva prava zbog čega je i u tom delu zahtev odbijen. Međutim, drugostepeni sud smatra da iz prava suvlasništva tužilac uživa zaštitu u odnosu na deo stambenog objekta, lulu od kazana i motokultivar, pa je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i zahtev usvojio.

S obzirom da prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik ima pravo da stvar drži da se njom koristi, a da prema članu 15. stav 1. istog zakona suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarima, pravilno je zaključio drugostepeni sud da u situaciji kada su stranke suvlasnici na nepokretnosti i pokretnim stvarima – bakarnoj luli za kazan i frezi, a da među njima nije izvršena deoba, obe strane imaju pravo na sudržavinu navedenih stvari. Tvrdnja u reviziji da tužilac nije dokazao suvlasništvo na nepokretnoj stvari nije prihvatljiva, s obzirom da su stranke u toku postupka tu okolnost učinile nespornom. Otuda je u tom delu tuženikova revizija neosnovana, pa je ista i odbijena stavom jedan izreke ove presude na osnovu člana 414. ZPP.

Odredbom člana 404. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu predmet spora u preostalom delu, činjenično utvrđenje nižestepenih sudova, navode revizije u kojima se ne ukazuje zašto bi razmatranje tih pitanja bilo u interesu ravnopravnosti građana ili radi novog tumačenja prava, a da se pri tome ne ukazuje i na drugačiju sudsku praksu, nisu ispunjeni zakonski uslovi da se o reviziji u tom delu odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj. S obzirom da je vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, to proizilazi da je revizija i po tom osnovu nedozvoljena shodno odredbi člana 403. stav 3. ZPP, pa je zbog svega toga i odlučeno kao u stavu dva izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić