Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2284/20 od 11.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj zbog ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u utuženom periodu nakon izvršene statusne promene bio zaposlen kod tuženog kao poslodavca sledbenika. Prethodno je bio u radnom odnosu kod tuženog Ogranak RB „Kolubara“ u organizacionom delu „Kolubara metal“ koji je bio posebno pravno lice do 31.12.2013. godine kada je sprovedena statusna promena pripajanja ovog preduzeća privrednom društvu RB „Kolubara“ doo. Sporazumima o utvrđivanju vrednosti radnog časa kod RB „Kolubara“ doo zaključenih između poslodavca i sindikalne organizacije „Kolubara“ za mesece mart, maj, jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar 2014. godine utvrđena je vrednost radnog časa za te mesece za sve ogranke PD RB „Kolubara“ izuzev za ogranak „Kolubara metal“. U utuženom periodu tužiocu je obračunata i isplaćena zarada po ceni radnog sata koja je niža od vrednosti radnog sata utvrđenog za ostale organizacione delove RB „Kolubara“, a razlika između isplaćene zarade i zarade koja bi bila isplaćena primenom vrednosti radnog sata kao u ostalim organizacionim delovima u visini koja predstavlja visinu tužbenog zahteva, utvrđenu nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, jer je Kolektivni ugovor preduzeća „Kolubara metal“ doo od 21.09.2009. godine u članu 31. predvideo da se osnovna zarada zaposlenog utvrđuje na osnovu koeficijenta posla radnog mesta, vrednosti radnog časa i mesečnog fonda ostvarenih sati rada. Članom 32. je propisano da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje se za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“, a eventualno veću vrednost mogu ugovorne strane naknadno ugovoriti. Kolektivnim ugovorom istog preduzeća od 27.07.2012. godine propisano je da se primenjuje na sve zaposlene i da se zaključuje na period od 3 godine. Zaposlenima preuzetim iz PD „Kolubara metal“ doo kao i tužiocu u spornom periodu obračunavana je i isplaćivana zarada primenom manje vrednosti rada u odnosu na vrednost radnog časa za obračun zarade zaposlenima u PD RB „Kolubara“ što je suprotno odredbama Kolektivnog ugovora PD „Kolubara metal“ koji je poslodavac sledbenik i dužan da primenjuje još godinu dana nakon pripajanja. Po mišljenju nižestepenih sudova nakon statusne promene RB „Kolubara“ nije imalo ovlašćenje da sporazumom ugovara manju, već samo veću cenu rada, a okolnost da je prethodni poslodavac pre statusne promene ugovarao nižu vrednost radnog časa ne predstavlja izvinjavajuću okolnost zbog koje je poslodavac morao da postupa na identičan način, već je poslodavac sledbenik u skladu sa članom 150. Zakona o radu imao mogućnost da izmeni opšti akt, posebni kolektivni ugovor i da zaključi novi kolektivni ugovor ili izjednači koeficijente radnih mesta i na taj način izjednači zaposlenima zarade za obavljen isti rad, kao što je i nakon utuženog perioda uradio u februaru 2015. godine.

Stanovište nižestepnih sudova nije pravilno.

Odredbom člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14), propisano je da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca u skladu sa zakonom poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Prema odredbi člana 150. istog Zakona, poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

U konkretnom slučaju nakon izvršene statusne promene pripajanjem PD „Kolubara metal“ DOO tuženom, poslodavac sledbenik je na osnovu člana 11. Ugovora o pripajanju na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubara metal“ još godinu dana (od 01.01.2014. godine – 01.02.2015. godine).

Odredbom člana 33. stav 1. Kolektivnog ugovora predviđeno je da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad, koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, a eventualnu veću vrednost, ugovorne strane mogu sporazumno naknadno utvrditi. Prema stavu 3. istog člana, ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa za najjednostavniji rad, ugovorne strane će ga sporazumno promeniti. Ova odredba je davala mogućnost da se vrednost radnog časa određuje u višem i u nižem iznosu od cene rada kod tuženog i to na osnovu sporazuma sa sindikatom.

U konkretnom slučaju, nakon izvršene statusne promene pripajanja PD „Kolubara Metal“ d.o.o. tuženom PD RB „Kolubara“ d.o.o, poslodavac sledbenik je shodno odredbi člana 11. Ugovora o pripajanju, na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubare Metal“ d.o.o. još godinu dana, u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, u skladu sa članom 150. Zakona o radu. Odredbom člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“, koji je tuženi kao poslodavac sledbenik nastavio da primenjuje u navedenom periodu bio je uređen način određivanja vrednosti radnog časa zaposlenih u slučaju promenjenih okolnosti. Vrednost radnog časa zaposlenih u Ogranku „Kolubara Metal“ je utvrđivana za svaki pojedinačan mesec u spornom periodu na osnovu saglasnih izjava predstavnika zaposlenih u sindikatu i direktora tuženog poslodavca sledbenika. Zaključeni sporazumi su punovažni (nisu osporavani, niti utvrđeni ništavim), pa oni proizvode pravno dejstvo za sve strane u postupku (i za tužioca i za tuženog). Po oceni revizijskog suda, tužilac se ne može osnovano pozivati na povredu načela iz člana 104. stav 2. i 3. Zakona o radu u situaciji kada su vrednost radnog časa sporazumno određivali predstavnici sindikata i tuženi, poslodavac sledbenik, kom prilikom su bili u situaciji da tu vrednost odrede u visini koja se primenjivala na zaposlene kod poslodavca sledbenika (predstavnicima sindikata je vrednost radnog časa morala biti poznata), što nisu učinili.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženom su na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP dosuđeni troškovi postupka i to za: sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 9.640,00 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 14.460,00 dinara, odmereni prema važećoj AT i TT.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić