U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP POŠTA SRBIJE sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1603/19 od 27.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1603/19 od 27.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2242/17 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao neblagovremana tužba tužioca u odnosu na tužbeni zahtev za poništaj rešenja generalnog direktora tuženog od 04.04.2006. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i aneks ugovora o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto ... u RJ poštanskog saobraćaja Beograd centar u JMP ... Stavom trećim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, tužba u odnosu na tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da sa tužiocem zaključi ugovor o radu. Stavom četvrtim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati neisplaćenu zaradu i regres za period od februara 2006. godine do oktobra 2011. godine, u novčanim mesečnim iznosima, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom petim izreke, odbačena je, kao neuredna, tužba tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na utužene iznose neisplaćenih zarada i regresa. Stavom sedmim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da na utužene iznose izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca. Stavom sedmim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1603/19 od 27.11.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv presude drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilac je izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetnim rešenjem tuženog od 04.04.2006. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 14.03.2002. godine i Aneks broj 1. tog ugovora od 01.12.2005. godine, kojim mu je povereno obavljanje poslova ... u JPM ... danom dostavljanja rešenja, zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 92b Kolektivnog ugovora kod tuženog koju je učinio tako što je nepropisno i nesavesno izvršavao radne obaveze, što se nije držao propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza kojom se nanosi šteta trećim licima i što je neovlašćeno potpisao primaocima na uputnici, razdužio se sa istom i zadržao uputnički iznos za sebe. Zaposleni u službi za ... poslove kod tuženog BB i VV izvršili su dostavu osporenog rešenja tužiocu ubacivanjem u stan i pribijanjem na vrata stana na adresu ..., ..., jer tužilac prethodno nije došao po postignutom telefonskom dogovoru da primi predmetno rešenje dana 17.04.2006. godine. Dana 19.04.2006. godine pokušano je uručenje predmetnog rešenja, kada je vrata stana otvorila supruga tužioca, ali je odbila prijem rešenja navodeći da joj suprug nije kod kuće, a istog dana je rešenje poslato i putem pošte. Nakon toga, poštar je pokušao da izvrši dostavu dana 20.04.2006. godine, ali nikog nije zatekao kod kuće pa je ostavio izveštaj da se pismeno nalazi u pošti, gde je predmetna pošiljka bila do 03.05.2006. godine kada je vraćena pošiljaocu. Pokušana je ponovna dostava rešenja na adresu tužioca, kada je tužiočeva supruga ponovo odbila prijem rešenja, ali je pristala da se pismo ubaci u stan, a posle toga je i pribijeno na vrata stana, a iz službene beleške sačinjena na primerku predmetnog rešenja dostavljenog sudu od strane tuženog uz odgovor na tužbu, utvrđeno je da je naznačeno rešenje istaknuto na oglasnu tablu u Radnoj jedinici ..., ul. ..., dana 25.04.2006. godine i na oglasnu tablu Pošte ..., te da se po isteku roka od 8 dana od dana objavljivanja smatra da je izvršena dostava ovog rešenja. Zbog istog životnog događaja tužilac je pravnosnažnom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu K 586/06 od 23.10.2006. godine oglašen krivim za izvršeno krivično delo pronevere u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je rešenjem odbacio, kao neblagovremenu, tužbu tužioca u odnosu na tužbeni zahtev za poništaj rešenja generalnog direktora tuženog od 04.04.2006. godine, nalazeći da je ona podneta po isteku zakonom propisanog roka od 90 dana iz člana 195. Zakona o radu, odbio je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za vraćanje na rad i naknadu štete u visini neisplaćene zarade i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od februara 2006. godine do oktobra 2011. godine i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na utuženi iznos izgubljene zarade i neisplaćenog regresa, te odbacio tužbu tužioca u odnosu na tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da sa zaposlenim zaključi ugovor o radu, kao nedozvoljen, i tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na utužene iznose neisplaćene zarade i regresa, kao neurednu.

Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o radu određeno je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Stavom 2. istog člana da rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, stavom 3. da ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku, a stavom 4. da se u slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku 8 dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05).

U konkretnom slučaju, tuženi je pokušao dostavu predmetnog rešenja zaposlenom lično na adresu prebivališta zaposlenog, o neuspeloj dostavi sačinio je službenu belešku, a potom rešenje objavio na oglasnoj tabli poslodavca dana 25.04.2006. godine, pa se po isteku 8 dana od dana objavljivanja predmetno rešenje smatra dostavljenim. Tužbu sudu u ovoj parnici tužilac je podneo 19.05.2008. godine, po proteku zakonom propisanog roka iz člana 195. Zakona o radu, posle više od dve godine od dana od kog se dostavljanje spornog rešenja smatra izvršenim, zbog čega je u tom delu tužba tužioca odbačena kao neblagovremena.

Članom 195. stav 1. Zakona o radu, propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Stavom 2. istog člana, propisano je da je rok za pokretanje spora 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

U datoj situaciji, prema pravilima iz člana 185. stav 4. Zakona o radu, poslodavac je zakonito izvršio dostavu osporenog rešenja kada je objavio na oglasnoj tabli tuženog isto, nakon nekoliko bezuspešnih dostava, zbog čega su neosnovani revizijski navodi s pozivom na pravila propisana Zakonom o opšte upravnom postupku, kao i da je tužiocu bio zabranjen dolazak u poslovni prostor tuženog (na koju okolnost tužilac nije ni predočio dokaze).

Rok za pokretanje radnog spora podnošenjem tužbu sudu propisan članom 195. stav 2. Zakona o radu je prekluzivni rok materijalnog prava, pa njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje. Posledica propuštanja roka za podnošenje tužbe je prekluzija koja tužbu čini neblagovremenom.

Protekom prekluzivnog roka, tužilac je izgubio pravo da traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, koje je postalo pravnosnažno i u pravnom saobraćaju proizvodi pravno dejstvo, pa su pravilne i odluke kojim je kao neosnovan odbijen postavljeni tužbeni zahtev tužioca za vraćanja na rad i naknadu štete zbog izostale zarade i neisplaćenog regresa od prestanka radnog odnosa do ponovnog vraćanja na rad.

Ne uživa sudsku zaštitu ni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da sa njim zaključi ugovor o radu, zbog čega je pravilno u to delu odbačena tužba kao nedozvoljena.

S obzirom na akcesorni karakter zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na utužene iznose neisplaćene zarade i regresa, te uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu, pravilno su donete odluke o tom delu zahteva.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić