Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Milan Petrović, Tanja Savić i Aca Savović, advokati u ..., protiv tuženog Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 445/21 od 12.02.2021. godine, u sednici održanoj 24. juna 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Revizija tužioca se usvaja, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 445/21 od 12.02.2021. godine i predmet se vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Vršcu je doneo presudu 2P1 116/19 dana 20.10.2020. godine kojom je obavezao tuženog da tužiocu na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada u periodu od 01.04.2017. do 30.09.2017. godine isplati ukupan iznos od 61.454,42 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskim zateznim kamatama kako je navedeno u izreci te presude, i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u istom periodu iznos od 20.754,00 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskim zateznim kamatama kako je navedeno u izreci te presude, te obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 64.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1 445/21 dana 12.02.2021. godine kojom je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio presudu Osnovnog suda u Vršcu P1 116/19 od 20.10.2020. godine i odbio tužbeni zahtev tužioca za iznos od 61.454,42 dinara na ime naknade za ishranu u toku rada za period od 01.04.2017. godine do 30.09.2017. godine, sa zakonskim zateznim kamatama i za iznos od 20.754,00 dinara na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period, sa zakonskim zateznim kamatama, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija u odnosu na tuženog Akcionarsko društvo za železnički prevoz robe Srbija Kargo Beograd, a u reviziji navodi da je u tužbi i tokom postupka označio za tuženog AD železnički prevoz robe Srbija Kargo Beograd, a da su i prvostepeni i drugostepeni sud po viđenju tužioca načinili tehničku grešku prilikom izrade presuda, tako što su kao tuženog označili AD za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije Beograd. U daljem, revident osporava pravilnost primene materijalnog prava u odlučivanju o tužbenom zahtevu.

Prema stanju u spisima predmeta tužilac je podneo tužbu protiv tuženog Akcionarsko društvo za železnički prevoz robe Srbija Kargo Beograd, koji tuženi je podneo odgovor na tužbu, dok je prema sadržini zapisnika o održanim ročištima za glavnu raspravu postupak vođen i u odnosu na tako označenog tuženog i u odnosu na Infrastrukturu železnice Srbije Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom Beograd, kome je dostavljena prvostepena presuda i koji je izjavio žalbu protiv prvostepene presude. Odlučujući o tako izjavljenoj žalbi je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u odnosu na Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije Beograd.

Nižestepene presude donete su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je kod označenog tuženog tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme i da mu u toku rada u spornom periodu tako označeni tuženi nije isplaćivao naknadu za ishranu u toku rada, ni regres za korišćenje godišnjeg odmora, da je tužiocu obračunavana zarada i da je dobijao obračunske listove o pripadajućoj zaradi, ali da naknada za ishranu u toku rada i regres nisu bili posebno označeni u istim. Aneksima o radu tužioca nisu posebno utvrđeni iznosi ovih naknada, već je navedeno da zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa Kolektivnim ugovorom železnice Srbije. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđeno je da je tuženi Kolektivnim ugovorom utvrdio da je u vrednost radnog časa za obračun i isplatu zarade uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora i svedena na jedna radni čas, da iz Kolektivnog ugovora tuženog, ugovora o radu, niti iz obračunskih lista za tužioca, nije moguće utvrditi koji procenat i nominalni iznos se odnosi na troškove za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, te je nalazom veštaka utvrđena visina neisplaćenog regresa i naknade na ime ishrane u toku rada u dve varijante. Drugostepeni sud nalazi da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojio i navedenog tuženog obavezao na isplatu.

Međutim, kako je drugostepeni sud doneo odluku po žalbi Akcionarskog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije Beograd protiv prvostepene presude donete u odnosu na isto privredno društvo označeno za tuženog, i na osnovu činjeničnog stanja sadržanog u toj prvostepenoj presudi, to proizilazi da je utvrđivano činjenično stanje od značaja za odluku o tužbenom zahtevu u odnosu na tako označenog tuženog, a ne činjenično stanje od zanačaja za odluku o tužbenom zahtevu prema tuženom kako je označen u tužbi. Time nedostaju relevantne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog označenog u tužbi, pa se ne može ispitati ni pravilnost materijalnog prava primenjenog kod odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku drugostepena presuda je ukinuta, i predmet vraćen drugostepenom sudu kako bi ispitao uslove da odlučuje po žalbi koju je izjavio tuženi Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom Infrastruktura železnice Srbije Beograd protiv prvostepene presude, i da bi preduzeo radnje kako bi se na osnovu sprovedenog postupka u odnosu na tuženog protiv koga je tužba izjavljena, utvrdilo relevantno činjenično stanje za odluku o tužbenom zahtevu koga je tužilac postavio tužbom i donela zakonita i pravilna odluka.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić