Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Pavle Vidanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Fakultet tehničkih nauka“, Kosovska Mitrovica, čiji je punomoćnik Đurđevka Mladenović, Živković, advokat iz ..., radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2126/2020 od 26.02.2021. godine, u sednici održanoj 15.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2126/2020 od 26.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2126/2020 od 26.02.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1188/18 od 12.03.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO koliko budu iznosili po stopi na dan uplate na iznose ugovorene naknade koje je tužiocu isplaćivao tuženi po osnovu ugovora o dopunskom radu u periodu od 01.01.2001. godine do 30.09.2010. godine, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 58.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, dok je odbijen deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka od dana presuđenja pa do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2126/2020 od 26.02.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odluka o troškovima postupka sadržana u usvajajućem delu stava drugog izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da na osnovice ugovorene naknade koje je tužiocu isplaćivao tuženi po osnovu ugovora o dopunskom radu, uplati zakonom predviđene doprinose Republičkom fondu PIO. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa, podneta je 17.09.2018. godine, a vrednost predmet spora određena u tužbi je 10.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je u smislu odredbe člana 165. stav. 1 ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić