U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za izgradnju i montažu opreme i objekata ''Goša Montaža'' iz Beograda, čiji je punomoćnik Đorđe Simić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1888/19 od 03.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1888/19 od 03.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 16/17 od 10.10.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od ...2012. godine i da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad i obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 285.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1888/19 od 03.06.2020. godine, prvostepena presuda je preinačena, tako što je tužbeni zahtev usvojen, poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od ...2012. godine,  naloženo tuženom da tužioca vrati na rad, obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 335.250,00 dinara, a na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 33.300,00 dinara i odbijen, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011 i 55/2014, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ..., a radni odnos mu je prestao donošenjem pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu od ...2012. godine, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), člana 184. stav 1. čl. 185. i 186. istog zakona, u vezi člana 144 stav 1. tačka 3. alineja 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 22.10.2010. godine i člana 11. tačka 3. alineja 3. Ugovora o radu.

U rešenju o otkazu ugovora o radu od ...2012. godine, navedeno je da je tužilac povredio radne dužnosti i obaveze na taj način što je ...2012. godine zajedno sa BB iz kamiona istakao gorivo radi ostvarivanja protivpravne imovinske koristi.

Na upozorenje o otkazu ugovora o radu od ...2012. godine tužilac se izjasnio odgovorom od ...2012. godine, u kojem je zatražio dokaze za tvrdnje o povredi radne dužnosti koja mu je stavljena na teret, suočenje sa svedocima, kao i izveštaj Službe obezbeđenja, kako bi se pouzdano utvrdilo da li su navodi iz upozorenja tuženog tačni. Tužilac nije sporio da je svom kolegi BB pozajmio dve kante i crevo koje mu je zatražio, bez objašnjenja zašto su mu potrebni, ali je tvrdio da je, kada je video da BB planira da iz svog kamiona istoči gorivo u kante koje mu je on pozajmio, otišao do njega i pokušao da ga u tome spreči, da je u tom trenutku naišao svedok VV, radnik ... u Preduzeću ''GG'' u ..., da su ga sprečili u pokušaju istakanja goriva i da je sve vraćeno na mesto, pa da samim tim nije ni došlo do protivpravnog prisvajanja imovine. Tužilac je objasnio da je upravljao dizalicom koju duži i za koju je odgovoran, da je odgovoran za stanje dizalice i za gorivo koje sipa u dizalicu, kao i za eventualni prekršaj koji izvrši prilikom upravljanja dizalicom, da se svi ključevi od dizalice, među kojima i ključ od rezervoara nalaze kod njega, da nikada nije upravljao kamionom, niti posedovao ključeve od kamiona iz koga se istakalo gorivo, već da se tim kamionom duži BB, da samo on drži ključeve od kamiona, te da je jasno da iz njega samo on može da istače gorivo, a ne neko drugi.

Tuženi je do saznanja za sporni događaj došao u julu mesecu 2012. godine kada je rađen redovan polugodišnji izveštaj sravnjenja i popisa i kada se radnjama provere u službi transporta i prikupljanjem pojedinačnih izjava zaposlenih došlo do činjenica koje su upućivale na povredu radne obaveze tužioca.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je, nakon ocene da je pobijano rešenje doneto u zakonom propisanom roku, u smislu člana 184. Zakona o o radu, primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 1. tačka 2. istog zakona odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, jer je tužilac izvršio povredu radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je postupak koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, kako u formalnom, tako i u materijalnom smislu nezakonit, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i usvojio postavljeni tužbeni zahtev.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09) je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 144 stav 1. tačka 3. alineja 3. Kolektivnog ugvoora tuženog od 22.10.2010. godine je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako protivpravno pribavi imovinsku korist. Identična odredba sadržana je u članu 11. tačka 3. alineja 3. Ugovora o radu od ...2007. godine.

Članom 180. Zakona o radu je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja (stav 3).

Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91) u članu 7. predviđa da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Iz citiranih odredbi materijalnog prava proizlazi da Zakon o radu ne predviđa potpun disciplinski postupak (prijava, zahtev, obavezna rasprava, odbrana, detaljno obrazloženje, interna zaštita, dvostepenost), ali da sadrži garancije o postojanju prava na odbranu, prava na obrazloženo rešenje i prava zaposlenog na više vidova zaštite u slučaju nezadovoljstva otkazom.

Upozorenje u pismenom obliku ima za cilj upoznavanje zaposlenog sa radnjom koja mu se kao otkazni razlog stavlja na teret, ali i izjašnjenje i ostvarivanje prava zaposlenog na odbranu. U slučaju postojanja razloga za otkaz, poslodavac je dužan da u pismenom upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje otkaza, a posle toga i posle sindikalnog izjašnjavanja, poslodavac može doneti rešenje o otkazu ugovora o radu, koje prema članu 185. Zakona o radu mora biti u pisanom obliku, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, smisao upozorenja o postojanju zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu je da se zaposlenom nesumnjivo stavi do znanja da je tačno određenom radnjom izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se omogući da se o tome izjasni.

U upozorenju na otkaz ugovora o radu od ...2012. godine, koje je dostavljeno tužiocu na odgovor, je navedeno da je tužilac u više navrata, u saizvršilaštvu za više lica, neovlašćeno istakao gorivo iz kamiona koje pripada tuženom, radi ostvarivanja protivpravne imovinske koristi, a u rešenju o otkazu ugovora o radu je opisano vreme, mesto i način izvršenja radnje koja se kao povreda radne obaveze i razlog za otkaz ugovora o radu tužiocu stavlja na teret.

Takvo upozorenje, bez određenog datuma, bez navođenja svih lica koja su učestvovala u izvršenju dela i detaljnog opisa konkretnog događaja je paušalno sastavljeno (ne sadrži zakonom propisane elemente), jer iz njega nije moguće konkretizovati radnju tužioca koja bi bila razlog za otkaz ugovora o radu i prestanak radnog odnosa, pa je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužiocu dostavljanjem takvog upozorenja, povređeno pravo na odbranu, koje je zaštićeno odredbom člana 180. Zakona o radu, kao i članom 7. Konvencije Međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Sl. list SFRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/84 i 7/91), što pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim.

Pored navedenog, pobijanim rešenjem je tužiocu otkazan ugovor o radu iz razloga što je protivpravno pribavio imovinsko-pravnu korist, a tuženi, na kome je bio teret dokazivanja činjenice da je tužilac iz kamiona istočio gorivo, prodao ga ili zamenio za neku drugu robu i na taj način ostvario protivrpavnu imovinsku korist, predloženim i izvedenim dokazima takvu tvrdnju nije dokazao.

Suprotno navodima revizije, sadržina pismenog upozorenja može predstavljati sastavni deo obrazloženja rešenja o otkazu i tada se ta dva akta mogu posmatrati u jednoj povezanoj celini. Poslodavac ne mora detaljno obrazlagati rešenje o otkazu ugovora o radu, ako pismeno upozorenje sadrži sve što je potrebno da sadrži, odnosno precizne i jasne razloge iz kojih se može zaključiti da li su ispunjeni zakonom ili ugovorom predviđeni uslovi za otkaz ugovora o radu, jer je to garancija o postojanju prava na odbranu, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Stoga je bez uticaja tvrdnja tuženog da je tužilac imao saznanja koja radnja mu se kao povreda radne obaveze stavlja na teret.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić