U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Avramov, advokat iz ..., protiv tuženih-protivtužilaca IFTA DOO iz Beograda i BB iz ..., zakonskog zastupnika IFTA DOO, čiji je zajednički punomoćnik Ivan Simić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1227/20 od 26.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1227/20 od 26.11.2020. godine, u stavu drugom izreke.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje-protivtužene i tuženih-protivtužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 231/19 od 10.02.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac IFTA DOO da tužilji- protivtuženoj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda kao posledica zlostavljanja na radu isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2020. godine kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac IFTA DOO da tužilji-protivtuženoj isplati ukupan iznos od 12.968,61 dinar na ime neisplaćene naknade za rad i putnih troškova, za vreme državnih praznika od 28.12.2011. godine do 05.01.2012. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2012. godine, do isplate. Stavom trećim izreke, naloženo je objavljivanje uvoda i izreke ove presude u usvajajućem delu tužbenog zahteva tužilje u dnevnom listu „Politika“ o trošku tuženog-protivtužioca IFTA DOO. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za obavezivanje tuženog- protivtužioca IFTA DOO na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda kao posledica zlostavljanja na radu za iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe, pa do isplate, kao i tužbeni zahtev tužilje za traženu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 150.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe zaključno sa 09.02.2020. godine. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev protivtužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je tužilja-protivtužena zloupotrebila pravo na zaštitu od zlostavljanja na radu. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1227/20 od 26.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih-protivtužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda kao posledica zlostavljanja na radu, kao i da se naloži objavljivanje uvoda i izreke presude u usvajajućem delu tužbenog zahteva u dnevnom listu „Politika“, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih-protivtužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja-protivtužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi-protivtužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. uvezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 75/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se, saglasno članu 407. stav 1. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, relevantnom za odluku u pobijanom delu, tužilja je na osnovu ugovora o radu zasnovala radni odnos na poslovima pravnog tehničara. U ovoj parnici između ostalog traži da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu od strane tužene direktorke, kao i da joj tuženi poslodavac naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, a kao posledicu zlostavljanja na radu. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, primenom pravila o teretu dokazivanja, prvostepeni sud je zaključio da se kod tužilje usled radnji direktorke razvio osećaj straha i poniženosti, odnosno da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane tužene direktorke BB, radnjama bliže opisanim postavljenim tužbenim zahtevom, ali da ista nije psivno legitimisana u ovom postupku, shodno odredbi člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U takvoj situaciji, prvostepeni sud je obavezao tuženog poslodavca da tužilji naknadi nematerijalnu štetu, u dosuđenom iznosu, u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, a kao posledica zlostavljanja na radu, imajući u vidu da je pravnosnažnom presudom od 15.04.2019. godine, donetoj u ovoj parnici, odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu, a zbog nedostatka pasivne legitimacije.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, nisu osnovani.

Prema odredbi člana 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br.36/2010), zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, a prema članu 30. istog zakona, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može u postupku pred nadležnim sudom da zahteva: utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje; zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja; izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja; naknadu materijalne i nematerijalne štete, u skladu sa zakonom; objavljivanje presude donete povodom tužbi iz tač. 1-4) ovog člana.

Polazeći od sadržine navedenih zakonskih normi, zaposleni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, zbog pretrpljenog zlostavljanja na radu kod poslodavca, jer je na taj način došlo do povrede dostojanstva zaposlenog kao osnovnog ljudskog prava, što opet podrazumeva ugled, čast, privatnost, kao i pravo ličnosti. Tužbenim zahtevom tužilje (preciziran podneskom od 18.05.2015. godine, suštinski isti kao i u tužbi od 30.04.2012. godine), traženo je utvrđenje da je pretrpela zlostavljanje na radu od strane tužene BB na način kako je to bliže opisano u petitumu. Takav tužbeni zahtev je pravnosnažno odbijen u ovoj parnici presudom P1 65/14 od 15.04.2019. godine, zbog nedostatka pasivne legitimacije, jer na osnovu odredbe člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, isključivo poslodavac može biti pasivno legitimisan i odgovoran za štetu u sporu za zaštitu zbog zlostavljanja na radu, bez obzira ko je od zaposlenih izvršilac zlostavljanja. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, postojanje zlostavljanja na radu od strane tuženog poslodavca se ne može rešiti kao prethodno pitanje (član 12. ZPP), pa je drugostepeni sud pravilno, preinačujući prvostepenu presudu, odbio tužbeni zahtev tužilje za isplatu naknade nematerijalne štete od strane tuženog poslodavca.

Neosnovani su navodi revizije da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, jer je drugostepeni sud pravilno ocenio da je neosnovan zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete, a za svoj zaključak je dao jasne i potpune razloge, koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijeni su zahtevi tužilje i tuženih za naknadu revizijskih troškova, primenom odredbe člana 165. ZPP, imajući u vidu da tužilja nije uspela po reviziji, a da odgovor na reviziju nije nužan trošak.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić