Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Vesne Subić, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca Javno komunalno preduzeće za objedinjenu naplatu komunalnih stambenih i drugih usluga i naknada, Niš, čiji je punomoćnik Tanja Savić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jovanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1593/20 od 12.10.2020. godine, na sednici održanoj 07.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1593/20 od 12.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1593/20 od 12.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3253/19 od 06.03.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Zorana Bogdanovića iz ... I.Ivk. ../2018 od 24.05.2018. godine u celosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime glavnog duga isplati iznos od 66.740,00 dinara i to po osnovu pojedinačno nabrojanih komunalnih usluga u pojedinačnim iznosima sve bliže određeno ovim stavom izreke, a za period od 01.05.2017. godine do 31.03.2018. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2018. godine kao dana utuženja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 32.453,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1593/20 od 12.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o dugu, kojim je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je isplata duga, tužba je podneta 21.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 66.740,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić