Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u predmetu po tužbi tužioca Raiffeisen banka AD Beograd iz Beograda, protiv tuženog AA iz ..., ul. ..., radi isplate, u postupku po zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti između Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Novom Sadu, u sednici veća održanoj dana 07. oktobra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovom predmetu mesno je nadležan Osnovni sud u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Iiv 667/2020 od 23.07.2020. godine, na predlog izvršnog poverioca Raiffeisen banka AD Beograd, određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika. Osnovni sud u Novom Sadu je doneo rešenje Ipv Iv br. 244/20 kojim je usvojio prigovor izvršnog dužnika i spise predmeta dostavio parničnom odeljenju Osnovnog suda u Novom Sadu.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 27413/2020 od 14.05.2021. godine, sud se oglasio mesno nenadležnim za dalje postupanje u predmetu i spise predmeta po pravnosnažnosti rešenja ustupio Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao mesno nadležnom sudu.

Treći osnovni sud u Beogradu nije prihvatio mesnu nadležnost, pa je spis predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P 27413/20, sa propratnim aktom od 09.09.2021. godine dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba mesne nadležnosti.

Rešavajući sukob mesne nadležnosti primenom odredbe člana 22. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan Osnovni sud u Novom Sadu.

Predmet spora je isplata novčanog iznosa na osnovu menice, i iz ugovora o kreditu, za kakav spor nije propisana isključiva nadležnost određenog suda. U obrazloženju rešenja kojim se oglasio mesno nenadležnim, Osnovni sud u Novom Sadu se poziva na prigovor ugovorene mesne nadležnosti osnovnog suda u Beogradu iz podneska od 07.05.2020. godine, koji je, kako stoji u obrazloženju, izjavio tuženi. Međutim, iz sadržine navedenog podneska proizlazi da je podnesak podneo tužilac, u kom se poziva na ugovorenu mesnu nadležnost parničnog suda u Beogradu, sa pojašnjenjem da je predlog za ustupanje predmeta mesno nadležnom sudu po proragacionom sporazumu postavio u predlogu za izvršenje na osnovu kog je iniciran izvršni postupak. Dakle, suprotno navodima Osnovnog suda u Novom Sadu, prigovor mesne nenadležnosti nije izjavio tuženi. Šta više, protivio se oglašavanju suda mesno nenadležnim.

Pozivanje tužioca nije moglo biti razlog za oglašavanje Osnovnog suda u Novom Sadu mesno nenadležnim i ustupanje predmeta Trećem osnovnom sudu u Beogradu.

Ovo iz razloga što klauzula o ugovorenoj nadležnosti, sadržana u ugovoru koji je osnov tužiočevog potraživanja, za slučaj spora predviđa nadležnost suda u Beogradu, ali s obzirom na to da je nadležnost osnovnih sudova za teritoriju Beograda podeljena između Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda, takva klauzula nije dovoljno određena. Samim tim, ona ne može proizvoditi pravno dejstvo sporazuma o mesnoj nadležnosti i dovesti do zasnivanja nadležnosti upravo Trećeg osnovnog suda u Beogradu. Sledi da nisu bili ispunjeni uslovi iz odredbe člana 19. stav 4. Zakona o parničnom postupku na osnovu koje se Osnovni sud u Novom Sadu oglasio mesno nenadležnim.

Iz navedenih razloga, primenom člana 22. i člana 19. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća–sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić