Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 474/21 od 22.07.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Žikice Bogdanovića i Višeg javnog tužioca u Užicu i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Žikice Bogdanovića, advokat Aleksandra Zlatić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je kao razlog podnošenja zahteva istaknuta i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine drugostepenu presudu i spise vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa jasnim nalogom koji se odnosi na primenu zakona, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude do okončanja postupka po ovom zahtevu. Predložila je da branilac okrivljenog, advokat Zora Dobričanin Nikodinović bude obaveštena o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Žikice Bogdanovića, je neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ukazivanjem da je sud u izreci prvostepene presude radnje okrivljenog Žikice Bogdanovića, obuhvatio zbirnim činjeničnim opisom, dok su u optužnom aktu navedeni konkretni datumi pojedinačnih radnji ovog okrivljenog, a drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio. Ovakim postupanjem, sud je prema stavu branioca, povredio identitet optužbe i presude.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Ovom zakonskom odredbom postavljen je, između ostalog, zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude, koji se zasniva na optužnom načelu po kome nema postupka bez ovlašćenog tužioca i po kome tužilac određuje predmet suđenja, a sve u cilju sprečavanja mešanja osnovnih procesnih funkcija, odnosno prenošenja funkcije optužbe na sud i time delimičnog spajanja dveju procesnih funkcija koje se isključuju.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnovu ne samo identičan događaj iz prošlosti, već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba i to posebno u pogledu radnje izvršenja, a u suprotnom, sud narušava zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

U izmenjenoj optužnici, radnje prodaje opojne droge okrivljenog Žikice Bogdanovića, opredeljene su i opisane kao tri pojedinačna događaja, i to ponavljanjem identičnih radnji koje je ovaj okrivljeni preduzeo, istog mesta na kome su radnje preduzete i količine opojne droge koju je prodao, kao i novčanih iznosa koju je za prodatu drogu primio i načina na koji su mu ti novčani iznosi isplaćeni, za svaki datum kada je okrivljeni Žikica Bogdanović prodao opojnu drogu okrivljenom AA Pored toga, u pogledu radnje preduzete 11.12.2020. godine, u izmenjenoj optužnici navedene su vrste opojne droge koju je okrivljeni neovlašćeno držao radi prodaje i koje su prilikom pretresa pronađene, način na koji su iste bile upakovane pojedinačno za svako pakovanje i sa pojedinačnom gramažom svakog paketa.

U izreci pravnosnažne presude sud je radnje prodaje opojne droge okrivljenog koje su na napred opisani način navedene u optužnom aktu, samo obuhvatio zbirnim činjeničnim opisom, navodeći isti inkriminisani period kao u optužnici, da je prodaja izvršena u tri navrata, iste datume prodaje, količinu i novčani iznos za koji je opojna droga prodata, dok je u pogledu radnje okrivljenog preduzete 11.12.2020. godine samo sabrao količinu pojedinačnih paketa, za svaku vrstu opojne droge koju je okrivljeni neovlašćeno držao radi prodaje, prikazujući ukupnu količinu pojedine vrste, prilikom pretresa, pronađene droge.

Takvom formulacijom radnji izvršenja, po oceni ovog suda, nižestepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet između optužbe i presude, jer je na taj način izmenjen činjenični opis krivičnog dela iz izreke presude ostao u granicama činjeničnog osnova optužnog akta, tj. u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom i za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude okrivljenog nije dovela u teži procesnopravni položaj, i sledstveno tome, okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti od onih za koje je optužen, pa su neosnovanim ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, posebno u pogledu perioda izvršenja krivičnog dela (član 440. ZKP) i u vezi sa tim osporava i ocenu izvedenih dokaza, pa nadalje ukazuje i na povredu načela „in dubio pro reo“ iz člana 16. stav 5. ZKP. Međutim, kako povrede članova 16. stav 5. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se te povrede konkretno sastoje, već preostalim iznetim navodima, branilac ukazuje na redosled radnji preduzetih prema okrivljenom. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknutih povreda, koje u smislu člana 484. ZKP, nemaju propisan sadržaj, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                               Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić